Među frilenserima na udaru poreznika sada su se našli i pomorci. U Srbiji prema tvrdnjama Udruženja pomoraca Srbije ima oko 2.000 oficira, još oko 3.000 brodskog osoblja, a zajedno sa kuvarima, lučkim radnicima i ostalim radnicima ima ih čak i do 10.000.
Mladen Carević iz Udruženja pomoraca Republike Srbije ističe da su pomorcima poslednjih dana počela da stižu poreska rešenja od hiljadu pa do desetak hiljada evra.
„Kako smo čuli svako ko je imao u 2017. priliv na devizni račun veći od 1.000 evra dobio je rešenje. Nas su strpali u isti koš sa frilenserima, ali pomorci nisu frilenseri. Mi veći deo godine nismo u državi, radimo u inostranstvu i sve što zaradimo unosimo u ovu zemlju. Sada nam država traži da platimo 20 do 25 odsto prihoda za poreze i doprinose. Pri tome, najveći broj nas nema ni penziono osgurnaje niti mu ide staž, a nema ni zdravstveno osiguranje“, napominje on.
U njegovom slučaju, Poreska uprava je izdala rešenje 14. decembra, a poštar ga doneo 21. decembra.„Nama je rok za žalbu 15 dana, a već sam šest dana u zaostatku. Jedino što nam preostaje je ta žalba, ali ona ne odlaže izvršenje. Dobili smo mogućnost da platimo u 120 mesečnih rata, a ako ne platimo na vreme prvu ratu zaračunava se kamata. Ako je platimo onda to znači da prihvatamo sve obaveze i onda džabe pišemo žalbe“, objašnjava on nezavidnu situaciju u kojoj su se našli dodajući da među onima koji su dobili rešenja ima i ljudi koji su prestali da plove, kao i da sada Udruženje pokušava da kontaktira i ljude koji se nalaze na morima i rekama po svetu.
On ističe da se radi samo o dugu za 2017. godinu, a onda ih očekuje i 2018. i sledeće godine. Takođe, napominje i da niko od njih nikad nije dobio nikakvu opomenu ili obaveštenje od PU.
„Mi ne izbegavamo svoje obaveze, ali želimo i da država preuzme svoje obaveze prema nama. Pre svega da reguliše status pomoraca, da se reguliše polaganje za sertifikate koje sada možemo da dobijemo samo u inostranstvu“, napominje on.
Prekookeanski brodovi, tankeri, brodovi za prevoz gasa, kruzeri, trajekti su radna mesta za hiljade ljudi iz Srbije.
Kako Carević navodi sada svi pokušavaju da dobiju od svojih kompanija neke potvrde da su im plaćeni porezi na prihode, ali je problem što je većina brodarskih kompanija registrovana po poreskim rajevima gde je porez minimalan ili se uopšte ne plaća.
Ovaj problem bio je aktuelan i prošle godine i tada je, kako piše Aleksandar Radić, zapovednik na brodovima od 3.000 BT ili većim za sajt Unije pomoraca i lađara Srbije, predložen Ministarstvu finansija hrvatski model regulisanja njihovog statusa, ali nikada nisu dobili odgovor.U nekim zemljama, kao što je Hrvatska visina poreza na prihode se obračunava u odnosu na poziciju na brodu ili u odnosu na visinu primanja, kao na primer u Holandiji.
U nekim siromašnim zemljama, a pomorskim silama kao što su Filipini i Indonezija, porez se uopšte ne plaća, jer mornari donose u zemlju „žive“ devize.
Takođe, u zemljama gde se plaćaju doprinosi, postoji pravilo da se ne plaćaju ako ljudi nisu proveli u zemlji 183 dana što je šest meseci plus jedan dan.
„Posao pomorca spada u jedne od najtežih poslova: život na brodu znači odvojenost od porodice i radni dan koji nekada traje više od 12 sati, bez ijednog slobodnog dana u toku 5, 6 ili više meseci… I ne kaže se uzalud hleb sa sedam kora… Pomorci u 95 odsto slučajeva nisu stalno zaposleni, zaposleni su na određeno vreme, od jednog do drugog datuma, platu primaju u bruto iznosu, nemaju plaćen godišnji odmor, nemaju penziono osiguranje (osim ako sami od svoje zarade ne uplaćuju), nemaju pravo na bolovanje ukoliko su bolesni, odnosno nisu zdrastveno sposobni za brod, onda i ne mogu da se ukrcaju na isti. Za svaki brod se potpisuje novi ugovor. Po ugovoru smo najčešće samozaposleni. Često se i cene za avionske karte oduzimaju od plate. U Srbiji pomorac u bilo kojoj banci, na primer, ne može da dobije keš kredit od 100 niti od 10 ili 20 hiljada evra, jer naše zanimanje nije prepoznato“, navodi se u ovom tekstu.

Ostale vestiArhiva