Slabljenje evra kratkoročno pozitivno utiče na potrošnju jer potrošači imaju mogućnost izbora robe zbog jačanja konkurencije, ali dugoročno ima poguban efekat, pošto raste spoljnotrgovinski deficit, tvrde ekonomisti.

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja u Beogradu Saša Djogović tvrdi za „Blic“ da se kroz dinamiku pojačanog uvoza robe široke potrošnje ne naziru se pozitivni signali za snižavanje spoljnotgovinskog deficita.

Djogović navodi da uvoznici ne snižavaju cenu svoje robe jer su uvozni proizvodi, koji su sada u trgovinama, nabavljeni su u periodu kada je kurs bio viši.

„Medjutim, to ne znači da oni ne bi mogli da snize svoje cene i da se odreknu ekstra zarade koju sada ostvaruju“, dodaje Djogović.

Cene ne idu na dole, već uvek na gore, ukazuje na ekonomsku neminovnost Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodna tržišta. Ovakvo stanje, kada dinar jača, ne utiče na pad cene uvozne robe. Ali, ni na pojeftinjene domaćih proizvoda.

„Očekivanja su da je naša valuta slaba, kao i da je ovo stanje jačanja dinara trenutno. Dinar će biti jak i naredna tri-četiri meseca, koliko će biti potrebno da se novac dobijen od prodaje „Mobi 63“,
„Vojvodjanske banke“ i „Hemofarma“ „upije“, ističe Stevanović za „Blic“.

Narodna banka Srbije je u sredu izvršila kupovinu evra kako bi ublažila apresijaciju (porast vrednosti) dinara prema evru, piše „Blic“.

Ostale vestiArhiva