U vremenskom intervalu od 48 časova, pa i manje zbog vremenske razlike, centralne banke najjačih svetskih ekonomija s obe strane Atlantika povećale su kamate. I to za identični procenat od 0,25 odsto, odnosno za 25 baznih poena. Prve su to u četvrtak učinile američke Federalne rezerve (FED), a dan posle njih Evropska centralna banka (ECB). Time su signalizirale da je inflacija i dalje pretnja i da je poskupljenje novca način da ona bude zaustavljena. Drugim rečima kamate na kredite još će da rastu.
U SAD bazna kamata centralne banke sada iznosi 5,25 procenata, a nagovešteno je da bi dalje povećanje moglo da bude obustavljeno, jer je tamošnja inflacija iznosila pet odsto u martu na godišnjem nivou. S druge strane, inflacija u zemljama Evropske unije u istom periodu bila je 6,9 procenata i očekuje se da u aprilu iznosi sedam odsto međugodišnje. Referentna kamata ECB-a sada je 3,75 procenata. Međunarodni monetarni fond (MMF) je pre izvesnog vremena poručio da bi ECB trebalo da nastavi da povećava kamate sve do leta 2024. Zbog prirode naše ekonomije nas se mnogo više tiču evropske kamate. Pa tako trenutno šestomesečni euribor koji se koristi za obračun mesečnih obaveza za stambene kredite iznosi 3,644 odsto, dok je tromesečni 3,275 procenata. I ovi dužnici u dogledno vreme moraju da računaju na veći dug.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da MMF Evropi poručuje da inflaciju spusti na ciljanih dva odsto, odnosno da nastavi da vodi monetarnu politiku „zatezanja kaiša” s obzirom na sadašnje inflatorne pritiske.
„U Evropi nema bankarske krize kao u SAD zbog čega Amerikanci i prave pauzu u podizanju kamata. Što se tiče euribora očekujem da on do kraja godine bude oko četiri odsto, možda malo više od toga. Ne verujem da će povećavati više. U ovakvim vremenima uvek je naglasak na upravljanju rizikom i banke mogu postati restriktivnije kod odobravanja kredita”, navodi Grubišić.
Zbog evidentnog rasta kamata i na našem tržištu ovaj ekonomista ne očekuje toliko pad kreditne aktivnosti koliko stagnaciju. Rasta neće biti, već „ravna linija”.
Iz Narodne banke Srbije (NBS) napominju da euribor prati kretanje osnovnih kamatnih stopa ECB-a. S obzirom na to da će se, prema projekcijama, inflacija u zoni evra u dužem periodu kretati iznad ciljanih dva odsto, mogu se očekivati dalja povećanja osnovnih kamatnih stopa pri čemu će odluke o osnovnim stopama zavisti od procene budućeg kretanja inflacije što će se odraziti na kretanje euribora. Povećanje euribora odražava se na kamatne stope na evroindeksirane kredite na domaćem tržištu, pri čemu rast euribora utiče na visinu nominalne kamatne stope (a samim tim i na iznos rate) kod evroindeksiranih kredita s promenljivom kamatnom stopom. Dinamika povećanja kod postojećih evroindeksiranih kredita na domaćem tržištu zavisi od dinamike usklađivanja kamatne stope (tromesečnog i šestomesečnog euribora) koja je definisana ugovorima o kreditu, a koja je najčešće tromesečna ili šestomesečna.
Relevantni pokazatelji ne ukazuju na probleme u otplati stambenih kredita, što potvrđuje kretanje učešća problematičnih zajmova u ukupnim stambenim kreditima, koje se u prethodnom periodu kontinuirano smanjivalo, te je na kraju februara 2023. iznosilo svega 1,5 odsto.
Zaoštravanje monetarne politike ECB-a i posledični rast euribora uticaće na smanjenje inflacije u zoni evra, što bi trebalo da utiče i na smanjenje inflatornih pritisaka i u našoj zemlji, budući da je zona evra naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner, to jest da upravo iz zone evra uvozimo najviše robe i usluga. Pored toga, povećanje kamatnih stopa ECB-a utiče na smanjenje domaćih inflatornih pritisaka i zaoštravanjem finansijskih uslova kod nas povećanjem kamatnih stopa na evroindeksirane kredite.

Ostale vestiArhiva