„Tokom 2020. godine, 10,6 odsto dece uzrasta do 13 godina u Srbiji je živelo ispod praga apsolutnog siromaštva, koji iznosi 12.695 dinara mesečno. To znači da je svako deseto dete živelo sa manjim iznosom“, rekla je direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova.
Statistika o dečjem siromaštvu kasni, upravo se prikupljaju podaci za 2022. godinu, a povećanje broja na (optimističnih) 13,8 odsto bi značilo dodatnih 28.000 maloletnika koji žive ispod apsolutne granice siromaštva.
„Siromaštvo koje se iskusi tokom detinjstva ima ozbiljan uticaj na celokupan razvoj deteta i izglede za zaposlenje kasnije“, rekla je Kostandinova.
Ona je dodala da zanemarivanje dece dovodi do neuspeha u formiranju ljudskih resursi neophodnih za ekonomski prosperitet, a siromaštvom su najviše pogođena deca iz velikih porodica, oni koji žive u ruralnim predelima i romske zajednice.
Direktorka UNICEF-a je navela i da se Srbija suočava sa „međugeneracijskim transferom siromaštva“, a da je jedino rešenje – investiranje u decu kroz finansijsku pomoć, omogućavanje pristupa uslugama, obrazovanje i edukaciju.
Kostadinova je navela da su procene da će do 2030. godine, oko 30 odsto novih učesnika na tržištu rada u Srbiji biti iz ranjivih i manjinskih grupa.
„Ovih 30 odsto znači skoro trećinu nove radne snage, a 2030. godina je za (svega) sedam godina“, naglasila je ona.
U okviru saradnje Saveza ekonomista Srbije i UNICEF-a, danas je predstavljen i izveštaj „Projekcije siromaštva zasnovane na potencijalnim efektima konflikta u Ukrajni“, koji se posebno bavi decom.
Ana Prodanović, rukovoditeljka programa za praćenje prava deteta UNICEF-a u Srbiji, rekla je da se broj korisnika dečijeg dodatka i novčane socijalne pomoći godinama smanjivao, a da su se istovremeno smanjivali i rashodi za novčana davanja, što je „u raskoraku sa situacijom“.
Proporuka UNICEF-a je da se poveća broj dece koji mogu da dobiju novčanu pomoć i da se poveća iznos koji se dobija u vidu dečijeg dodataka i u novčane socijalne pomoći.
„Ti iznosi (trenutno) nisu dovoljno da porodice izvuku iz siromaštva i nisu dovoljni da deca, negde u svom razvoju, ne ostanu materijano uskraćena“, rekla je Prodanović .
Prema UNICEF-ovim analizama, postoji nekoliko rešenja za povećanje broja korisnika pomoći.
„Rešenje da se svoj deci koja trenutno primaju dečiji dodatak jednostavno poveća taj iznos. Postoji rešenje da deca starija od 14 godina dobiju malo više novca. Postoji rešenje da se podigne prag dohotka na osnovu kojeg se dodeljuje ova novčana pomoć“, rekla je Prodanović.
Ona ocenjuje da povećanje davanja ne bi bilo preterani dodatak na budžet, jer ona sada iznose oko 0,5 odsto BDP-a, a neka izvesna povećanja bi bila značajna da se promeni slika siromaštva.
Kancelarija UNICEF-a u Srbiji angažovala je UNU-MERIT da izradi projekcije siromaštva koje uzimaju u obzir uticaje pandemije COVID-19 i mogući uticaj sukoba u Ukrajini na najugroženije grupe u Srbiji, s posebnim osvrtom na decu.
Analiza je, između ostalog, pokazala da su ad hoc novčana davanja stanovništvu u Srbiji ostvarila zaštitni efekat kada se radi o siromaštvu.
„Međutim jednokratna novčana davanja su skupa za poreske obveznike i ne doprinose privrednom rastu, pa bi stoga trebalo da budu poslednje sredstvo“, navodi se u saopšteju UNICEF-a.
Kao rezultat tekuće globalne krize, veliki podskup stanovništva u Srbiji verovatno neće moći da priušti troškove života, a rast prihoda neće moći da ide u korak s rastom troškova života, navodi se u analizi.
„Usmeravanje novčanih davanja u slučaju budućih vanrednih situacija omogućilo bi delotvorniju i efikasniju potrošnju i pomoglo u smanjenju neravnopravnosti u Srbiji. Deca su važna ciljna grupa u ovakvim scenarijima“.
Prepouka je i da treba uložiti veće napore napori da se romske zajednice uključe u formalno zapošljavanje i obrazovanje mogu pomoći u smanjenju ugroženosti i neravnopravnosti.

Ostale vestiArhiva