Pet minuta i 3,17 milijardi dinara, oko 27 miliona evra, juče je bilo dovoljno za prodaju stečajnog dužnika firme „Denjub riversajd” u čijem je vlasništvu i hotel „Jugoslavija”. Kupac, jedini učesnik na javnom nadmetanju održanom u zdanju u Bulevaru Nikole Tesle 3, kako se i očekivalo, bila je firma „MV investment” u vlasništvu „Milenijum tima” koja je, prošle godine, inicirala izmenu plana detaljne regulacije za taj deo grada pored Dunava kako bi na tom mestu zidala stambeno-poslovni kompleks.
„MV investment” je po početnoj ceni, upola nižoj od procenjene vrednosti stečajnog dužnika „Denjub riversajd” – 6,35 milijardi dinara, oko 54 miliona evra, osim čuvenog hotela sagrađenog pre 55 godina postao vlasnik i parcele od 45.613 kvadratnih metara – pod objektima 13.981 kvadrata, a uz objekte 31.632 kvadrata i umetničkih dela na toj zemunskoj adresi. Reč je o luster-tavanici od 40.000 „svarovski” kristala, od prošle godine dobru koje uživa prethodnu zaštitu Muzeja primenjene umetnosti, i bronzanoj bisti koja je deo fontane „Vodeni cvet” Aleksandra Zarina iz 1969, kulturnom dobru.Licitacija je bila specifična, ocenio je jedan od tri člana komisije jer je učestvovao jedan ponuđač, a pre javnog nadmetanja stečajni upravnik Ivan Čakarević rekao je da će ono biti „manje-više pro forme”. On nije dozvolio brojnim novinarskim ekipama da snimaju prostoriju i ljude u njoj uz obrazloženje da „javnost nije učesnik u postupku”, što je izazvalo nezadovoljstvo predstavnika medija koji su mogli da prate licitaciju iza otvorenih vrata prostorije u kojoj je ona održana i završena za manje od desetak minuta. Posle potpisivanja i čestitanja članova komisije i stečajnog upravnika direktoru „MV investmenta” Andreji Đuliću, novinarskim ekipama omogućeno je da uđu u kancelariju u kojoj je bila licitacija.
Umesto Đulićeve izjave, medijima je pi-arka kompanije „Milenijum tim” podelila saopštenje u kojem je navedeno da je ta kompanija početnim ulaganjem od više od 42 miliona evra zaokružila preuzimanje kompletne lokacije bivšeg hotela „Jugoslavija”.
– Proces smo započeli pre dve godine kupovinom 100 odsto udela u kompaniji „MV investment”, koja je vlasnik prostora u kojem se do današnjeg dana nalazi „Grand kazino Beograd”. Inicirali smo izmenu plana detaljne regulacije, kako bi kompanija mogla da realizuje izgradnju modernog stambeno-poslovnog kompleksa sa hotelom visoke kategorije, na lokaciji koja posle 25 godina to zaslužuje. Ukupna ulaganja koja planiramo u naredne četiri godine u tom projektu iznose više od 400 miliona evra – naveo je „Milenijum tim” i podsetio da učestvuje u projektima poput „Beograda na vodi”, „Čiste Srbije”, „Ekspa 2027”, nacionalnog stadiona...Čakarević nije krio zadovoljstvo jučerašnjim ishodom licitacije rekavši da je on kao stečajni upravnik srećan što se bankrotstvo završilo prodajom pravnog lica jer je to najbolji način unovčenja, ako se on pita.
Upitan da li je postupak validan, budući da je bio samo jedan učesnik i da je imovina „Denjub riversajda” prodata za upola manje od procenjene vrednosti, stečajni upravnik je kazao da je sve urađeno po zakonu.
– Zakon je definisao da je u stečaju početna cena 50 odsto od procenjene vrednosti čak i kada je jedan kupac. Mi nismo znali da će biti samo jedan kupac. Postupak bi bio validan i da se prodaje ispod 50 odsto vrednosti i tada bi odbor poverilaca morao da da svoju saglasnost. Ovo je stečaj, imate procenjenu vrednost, ona se potceni i svima se ponudi. Šta ako niko neće da kupi? Sad svi pričaju – vredi više. Ako vredi više, zašto nisu došli da kupe? – upitao je Čakarević i naglasio da je reč o stečaju privatnog pravnog lica, da je država 2006. godine privatizovala hotel i da će imovinskopravni problemi biti rešeni sudski.
Sa njim se ne slaže dr Marija Obradović, saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, koja se, kako kaže, bavi ekonomskom istorijom i privatizacijom, i juče je bila na licitaciji.
– Kada imate samo jednog učesnika u licitaciji, očito je da je stvar režirana, u to nema sumnje, ogromna imovina je prodata upola cene. Ta procenjena cena, prema mojim iskustvima sa drugim preduzećima, uvek je bila za jednu četvrtinu ili čak i za polovinu niža od realne tržišne cene bilo koje fabrike ili objekta koji je bio u društvenoj svojini. Imate eroziju društvene svojine kroz sam proces procene vrednosti, državne politike koja je naročito devedesetih godina prošlog veka bila usmerena na to da se tržišno uruše društvena preduzeća da bi se za malo novca prodala – istakla je Obradovićeva.Dobricu Veselinovića iz Zeleno-levog fronta zabrinjava to što je pre nekoliko meseci pokrenuta izrada plana detaljne regulacije kojim se predviđa izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa u Bulevaru Nikole Tesle 3.
– To znači da je sve unapred bilo poznato i dogovoreno i prodaja je bila poslednji čin koji će omogućiti izgradnju velikog stambeno-poslovnog kompleksa – istakao je Veselinović i dodao da je „tužno što se simboli prodaju firmama u nekom dosta čudnom režimu sa Naprednom strankom”.
Na osnovu elaborata za rani javni uvid PDR-a za Blok 11 i deo Bloka 10 iz septembra prošle godine, poznato je da će tamo biti sagrađeno 240.000 kvadratnih metara, jedan, odnosno dva visoka objekta do maksimalno 155 metara, što je jedna i po „Beograđanka”, ili za desetak metara niže od Kule Beograd, 500 stanova, komercijalni sadržaji.
U tom dokumentu navedeno je i to da je „Jugoslavija” do 24. decembra 2011. bila evidentirana kao dobro pod prethodnom zaštitom i da je izbrisana iz evidencije takvih dobara dok je u „Planu generalne regulacije Beograda hotel ’Jugoslavija’ evidentiran u okviru spiska ’vrednih objekata epohe moderne u režimu delimične zaštite i predstavlja objekat od interesa za službu zaštite’”.
Pitanje nad pitanjima je da li će zdanje hotela „Jugoslavija” opstati na toj lokaciji ili će biti porušeno.
Ako pitate građane koji su juče negodovali zbog prodaje tog objekta, dobićete precizan odgovor iskazan na transparentima – „Zemun ne da Jugu”, „Preživela je NATO, preživeće i vas”.

Ostale vestiArhiva