Većini građana se čini da su zvanični podaci o rastu cena i njihov subjektivni osećaj o poskupljenjima u raskoraku. Na svakom koraku se može čuti šta ja imam od toga što je inflacija u februaru pala na 5,6 odsto, ili što je na kraju prošle godine bila 7,6 odsto i što je prosečna na nivou 2023. godine bila 12 odsto… kada je sve skupo i kada cene onoga što najviše kupujem, a to je hrana, ne padaju. Kolike su sve te godišnje inflacije u zbiru za poslednjih nekoliko godina, odnosno kolika su iznosila ukupna poskupljenja, pitaju potrošači. Ukratko, za pet godina cene su povećane 34,8 odsto. Ovaj podatak je pre nekoliko dana saopštio Republički zavod za statistiku (RZS) u publikaciji „Trendovi u četvrtom kvartalu” 2023. godine.
„U periodu 2018–2023. ukupne potrošačke cene povećane su za 34,8 odsto, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 6,2 odsto. To je uticalo da rast realnih neto zarada u istom periodu iznosi 28,5 odsto, uz prosečan godišnji rast od 5,1 odsto. Ukupan rast realnih neto zarada u privatnom sektoru za period 2018‒2023. u potpunosti je bio usklađen sa rastom inflacije potrošačkih cena, za razliku od javnog sektora, čije su realne neto zarade skoro upola manje rasle u poređenju sa ukupnim rastom inflacije, što je najizraženije bilo u 2022. godini, kad je ostvaren čak i realni pad neto zarada u javnom sektoru od 4,1 odsto”, navodi RZS.
Na taj način, počev od 2021. godine, realne neto plate u privatnom sektoru godišnje su brže rasle od onih u javnom sektoru u proseku za oko pet procentnih poena. U periodu 2018‒2023, zarade u privatnom sektoru skoro su duplo brže rasle nego zarade u javnom sektoru.
I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, koji je i urednik njihove publikacije „Kvartalni monitor” u broju objavljenom prošle nedelje osvrnuo se na pomenuti rast plata u privatnom sektoru.
Kako je naveo, od 2019. godine realne zarade u privatnom sektoru povećane su za 23,3 odsto, a u javnom za 8,1 odsto. Zato je sada premija za rad („nagrada”) u javnom sektoru 0,8 odsto. Ranije je razlika bila velika. Sada postoji potcenjenost zaposlenih u javnom sektoru, posebno u obrazovanju i zdravstvu. Od 2018. godine plate rastu brže od produktivnosti u celoj Evropi, a najviše u jugoistočnoj Evropi i Srbiji.
Republički zavod za statistiku naveo je i da su u periodu 2018‒2023. ukupni realni jedinični troškovi rada porasli za 23,3 odsto, sa nešto sporijom dinamikom prosečne godišnje stope rasta od 4,3 odsto od rasta ukupnih realnih neto plata. Realni jedinični troškovi rada u privatnom sektoru u proseku su bili pokriveni rastom realnih neto plata, za razliku od javnog sektora, gde je realni rast zarada višestruko premašivao dinamiku realnih jediničnih troškova rada.
Analizom strukture realnih jediničnih troškova rada u posmatranom periodu uočeno je da je razlog za brži rast realnih jediničnih troškova rada u javnom sektoru bio brži rast produktivnosti nego u privatnom sektoru, i to zbog sporijeg rasta broja zaposlenih, za razliku od privatnog sektora. To je uslovilo da su stope troškova rada u javnom sektoru od 2021. godine postale čak i negativne.

Ostale vestiArhiva