Kancelarija EU zadužena za statistiku navodi da je veliki pad zabeležen i kod cena jaja (15 odsto) i stočne biljne hrane (13 odsto).
Nasuprot tome, nestašice maslinovog ulja dovele su do kontinuiranog rasta cena tog proizvoda (za 41 odsto u drugom kvartalu), dok je krompir poskupeo za 10 odsto.
Prosečna cena troškova poljoprivredne proizvodnje pala za tri odsto u drugom kvartalu 2024. u poređenju sa istim kvartalom 2023. godine.
Tokom ovog perioda, prosečna cena dobara i usluga koje se trenutno koriste u poljoprivredi (inputi koji nisu povezani sa investicijama, kao što su energija, đubrivo ili stočna hrana) niža je za sedam odsto, što je nešto manje oštro nego u prethodna dva kvartala.
Cene voća uvećane su za tri odsto, dok je povrće poskupelo za jedan odsto.
Kada je reč o voću, najoštriji pad u odnosu na isti period 2023. godine bio je kod limuna i limete (48 odsto), a najveći pad je kod voća iz suptropske i tropske klime (51 odsto).
Što se tiče povrća, došlo je do naglog pada cena luka (46 odsto) i paradajza (27 odsto), što je u suprotnosti sa velikim porastom kod svežih mahunarki (plus 39 odsto) i karfiola (35 odsto).
Među inputima, koji se ne odnose na investicije, najveći pad cena zabeležen je za đubriva i poboljšivače zemljišta (19 odsto) i stočnu hranu (13 odsto).
Na nacionalnom nivou, većina zemalja Evropske unije (17 od 25 sa dostupnim podacima) zabeležila je pad cena poljoprivrednih proizvoda u drugom kvartalu 2024. u poređenju sa istim kvartalom 2023.
Najveći pad cena bio je u Mađarskoj (13 odsto), Poljskoj (12) i Češkoj (10).
Nasuprot tome, najveći porast zabeležen u Grčkoj (osam odsto), Letoniji (četiri odsto), Kipru i Irskoj (tri odsto), prenosi Tanjug.

Ostale vestiArhiva