Cene pšenice na američkom berzanskom tržištu porasle su na desetogodišnji maksimum od 5,24 dolara za bušel, a najveći uticaj na njihov rast imali su smanjenje roda u glavnim zemljama proizvodjačima i nizak nivo svetskih zaliha.

Navedena cena glavnog terminskog ugovora za pšenicu, zabeležena na čikaškoj berzi CBOT, viša je za čak 13 procenata od one zabeležene pre samo dva dana.

Ukoliko budu premašeni nivoi cena zabeleženi 1996. godine, onda bi cene ove strateške prehrambene sirovine postale najviše za poslednje tri decenije, od 1976. godine, kada je svet bio pogođen vrelim temperaturnim talasom i sušom, objavio je britanski "Fajnenšel tajms".

Pšenica je ove godine bila pogodjena sušom u Evropi, Severnoj Americi, Australiji i Argentini, dok su ukrajinska polja bila napadnuta žitnom vaši.

Zbog vrućina i suše, ove godine će svetska proizvodnja žitarica biti za 1,6 procenata manja nego lane, a samo rod pšenice opašće za čak 4,6 procenata, prognozirala je Organizacija ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

U Čikagu su prošlog meseca cene pšenice povećane za više od trećinu, pre svega, kao reakcija na dramatično pogoršanje rezultata žetve u Australiji, koja je glavni izvoznik žitarica u azijske zemlje.

Ni u Evropi nije bilo mnogo drugačije. Tako je, recimo, ovogodišnja žetva žitarica u Češkoj opala u odnosu na lanjski rod čak za 15,3 procenta, na 6,476 miliona tona, što će se, svakako, odraziti i na povećanje cena hleba, ali i mesa i jaja, prognoziraju predstavnici zemljoradnika i prahrambene industrije te zemlje.

Zbog ovakvog stanja svetskog roda žitarica, na medjunarodno tržište pšenice poslednjih nedelja "bacili" su se investitori. Oni špekulišu da će doći do daljeg rasta cena hlebnog žita, koristeći se pri tome činjenicom da su i svetske zalihe ove žitarice veoma male.

Američko ministarstvo poljoprivrede prognozira da će svetske zalihe od 126 miliona tona pšenice biti dovoljne za 57 dana potrošnje, što je najmanje za više od 20 godina.

Analitičari pretpostavljaju da će se zadržavanje visokih cena pšenice odraziti i na rast cena brašna, a na kraju i na druge prehrambene proizvode.

"Proizvodjači hrane će nastojati da prebace taj rast cena na maloprodaju, a u krajnjoj instanci opterećenje povećanih cena snosiće potrošači u vidu skuplje hrane", upozorava analitičar Endrju Sanders iz investicione banke "Numis".

Ostale vestiArhiva