Predviđanja guvernera NBS Radovana Jelašića da će banke pokušati da se "snađu" i posle majskog paketa mera centralne banke kojim su dopoziti na sva inozaduženja do dve godine povećani sa 40 na 60 odsto, izgleda da su se veoma brzo obistinila. Kontrola NBS pokazala je da su dinarski depoziti na računima banaka kćerki u Srbiji naglo porasli za nekoliko milijardi dinara. Ispostavilo se da su umesto deviza na koje se izdvaja na račun NBS 60 odsto a tek preostalih 40 plasira u vidu kredita, na račune banaka u Srbiji iz inostranstva pristigli dinari na koje je obavezna rezerva samo 18 odsto, što je ostavilo širi prostor poslovnim bankama za nastavak kreditne ekspanzije.
Takvim potezom neke banke pokušale su ne samo da zaobiđu mere NBS, nego je kako je naglasio guverner jedna od dve velike banke kod kojih je ova pojava uočena još i povećala kamatne stope pravdajući to podizanjem obavezne rezerve. Posle niza kritika na račun centralne banke koje su se mogle čuti posle "majskog paketa", igra mačke i miša između NBS i poslovnih banaka naterala je guvernera Jelašića da najuglednijim ljudima iz bankarskog sveta javno kaže da ga vređa "omalovažavanje ljudi u Narodnoj banci", ali da im poruči da ga čudi i "profesionalno neznanje koje su pomenute poslovne banke pokazale".
- Sa inflacijom se svaka centralna banka bori limitiranjem raspoloživog novca koje se postiže ili putem referentne kamatne stope, ili putem obavezne rezerve. To je iznuđeni potez kojim se služe svi - od američkih Federalnih rezervi do Evropske centralne banke. Meni nije poznato da posle takvih mera izlaze predsednici banaka u tim zemljama s komentarima da centralna banka ugrožava život najsiromašnijih slojeva stanovništva, ili pak da centralna banka povećava rezerve samo da bi sebi uvećala prihode, odnosno da centralna banka ugrožava kredite malim i srednjim preduzećima. Zato je moja poruka da ne gubimo dragoceno vreme dokazujući da je Srbija specifična, da u Srbiji ljudi ne reaguju na tržišne mehanizme, da je njih, "lakše prevesti žedne preko vode". Isto tako želim da apelujem na banke, i to pre svega one koje imaju decenijsko iskustvo u radu u regionu centralne i istočne Evrope, da ne izlaze svakog dana sa nekim "originalnim" idejama, pošto mi to u Narodnoj banci smatramo kao profesionalno omalovažavanje, a nefer je i prema ostalim igračima na tržištu.
Dejan Erić, prodekan Fakulteta za bankarstvo, kaže u izjavi za Danas da restriktivna monetarna politika u uslovima domaće ekonomije nije i neće dati željene efekte.
- Ne podržavam najnovije mere Narodne banke Srbije jer one ne gađaju uzrok problema. Visoka stopa inflacije u Srbiji posledica je strukturnih problema u privredi koji guraju tražnju i podižu troškove. Inflacija jeste monetarni fenomen, ali kada imate tako duboke privredne probleme onda morate da upotrebite razvojnu politiku, a ne da se oslanjate isključivo na restriktivnu monetarnu politiku - objašnjava Erić.
Naš sagovornik podseća da većina zemalja nema obaveznu stopu rezerve kao monetarni mehanizam naglašavajući da je ta mera ako postoji usmerena i na održavanje likvidnosti banaka.
U Meridijan banci za Danas kažu da mere Narodne banke Srbije o povećanju stope obavezne rezerve na devizne i dinarske depozite neće uticati na poslovanje te banke.
- Imajući u vidu da se Meridijan banka finansira isključivo iz domaćih izvora mere NBS ne mogu da utiču na povećanje kamatnih stopa, ali i na celokupno poslovanje banke - naglašavaju u toj banci.
U HVB banci za Danas kažu da su krediti stanovništvu indeksirani isključivo u evrima i švajcarskim francima, tako da povećanje stope obavezne rezerve na dinarske depozite neće prouzrokovati rast kamatnih stopa.
- Kreditni plasmani privredi vezuju se uz dinar, ali kako sada stvari stoje iako su uslovi kreditiranja pooštreni nećemo dizati kamatu na te kredite, jer smatramo da je privreda u lošoj situaciji pa ne bi bilo dobro dolivati ulje na vatru - ističu u HVB banci.
Najnovija mera NBS znači da će ubuduće sve banke koje kao izvore svojih kreditnih plasmana koriste zaduživanje u inostranstvu kraće od dve godine, bilo da je u dinarima ili devizama, izdvajati obaveznu rezervu od 60 odsto. To će svakako uticati na usporavanje kreditnih plasmana i mada guverner tvrdi da ne bi trebalo da izazove novi rast kamata, sigurno je da dinarske kredite neće učiniti primamljivijim nego do sada. Osim toga, čini se da su sada svi opravdani zahtevi bankara, ali i ekonomista da NBS razmisli o uvođenju većeg stepena selektivnosti kada je o pojedinim bankarskim plasmanima reč pali u vodu. Umesto toga, potvrđeno je da svaka selektivnosti, vodi ka mogućim zloupotrebama i narušava monetarnu politiku zemlje.

ERIĆ: Lek sa kontraefektom

- Posledica neprestanog povećanja stope obavezne rezerve kako na dinarske tako i na devizne depozite, rezultiraće daljim rastom ionako visokih kamatnih stopa. Poskupljenje kredita otežavajuća je okolnost za funkcionisanje privrede koja je prisiljena da koristi skup kapital. To znači da lek koji nudi NBS može da ima kontra efekat - ističe Erić.

NBS: Nove stope obavezne rezerve od 10. juna

Beograd - Monetarni odbor odlučio je da se obavezna rezerva na dinarske depozite i kredite koje banke primaju iz inostranstva s rokom otplate do dve godine poveća sa 18 na 60 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije. Na taj način je stopa na dinarske depozite izjednačena sa stopom po osnovu deviznih depozita i kredita iz inostranstva koji se otplaćuju u roku od dve godine, povećana je i stopa obavezne rezerve na obaveze u dinarima po depozitima i kreditima primljenim iz inostranstva s rokom otplate dužim od dve godine, i to sa 18 na 40 odsto, čime je i ona izjednačena sa stopom obavezne rezerve koja se primenjuje na deviznu osnovicu. Prvi obračun obavezne rezerve po novim stopama obaviće se 10. juna ove godine, a prema stanju dinarske osnovice iz prethodnog meseca.

Ostale vestiArhiva