Svaki drugi građanin Srbije (49,1 odsto) zaposlen je u Beogradu. Prosečna zarada u prestonici iznosila je 27.143 dinara i za oko šest hiljada bila je viša nego u ostalom delu države – 21.777 dinara.

Ukupna spoljnotrgovinska razmena beogradske privrede u prvih šest meseci ove godine iznosila je 3,1 milijardu dolara, što je za 21 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Loša vest je što je deficit beogradske spoljnotrgovinske robne razmene iznosio 2,16 milijardi dolara i što je povećan za 24,8 odsto, tako da u ukupnom deficitu Srbije učestvuje sa čak 65,8

Beogradska preduzeća u ukupnom uvozu učestvuju sa 48,1 odsto. Nasuprot tome, učešće privrede glavnog grada u izvozu Republike iznosi tek petinu, samo 21,6 odsto, tako da pokrivenost uvoza izvozom, koja je smanjena za 8,7 odsto, trenutno dostiže svega 17,9 procenata.

Bruto domaći proizvod Srbije, u kojem Beograd učestvuje 30 odsto, u prvom kvartalu 2006. godine iznosio je 250.237,5 miliona dinara. U odnosu na prvi kvartal prošle godine ovo je predstavljalo rast od 6,3 procenta. Najveći rast zabeležen je u sledećim sektorima: saobraćaj 27,1 odsto, finansijsko posredovanje 20,1, trgovina 17,1 i prerađivačka industrija 7,9 odsto. U sektoru proizvodnje električne energije, gasa i vode zabeležen je pad od 0,6 odsto.

Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, krajem juna, u glavnom gradu registrovano je 44.370 preduzeća što je trećina od ukupno 123.345 pravnih lica u Srbiji. Podatak da većina giganata u Republici slabo ili nikako ne radi možda je razlog tome što je u Srbiji – veća privatna inicijativa. Da bi prehranili svoje porodice u celoj našoj zemlji registrovano je, naime, 243.317 radnji. U prestonici se, međutim, upalila alarmna lampica, jer preduzetnički duh kao da – jenjava! Da li zbog male kupovne moći ili visokih poreza, tek od početka godine do juna 2006. godine otvoreno je 20 novih radnji, a zatvoreno čak 277!

Onima koji opstaju na surovom beogradskom tržištu, od 52.793 registrovane firme, najviše se isplati da imaju piljaru, servis za popravku automobila ili da rade u oblasti saobraćaja, skladištenja i u prerađivačkoj industriji. Sektor prerađivačke industrije, koja je u junu 2006. učestvovala u ukupnoj industrijskoj proizvodnji Beograd sa 62,2 odsto, zabeležio je rast od 4,5 odsto za prvih šest meseci ove godine u odnosu na isti period lane. Od 26 beogradskih prerađivačkih grana najviše je porasla proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina, čak 70 odsto!

Više građevina, manje građevinara

Građevinska aktivnost u Srbiji izražena kroz vrednost izvedenih radova u periodu januar-jun 2006. bila je veća za 20,1 odsto u odnosu na isti period protekle godine. Najveći uticaj na njen rast od 49,8 odsto imali su radovi na saobraćajnoj infrastrukturi i izgradnji poslovnih zgrada sa 20,2 odsto. Međutim, povećani obim gradnje nije pratio i broj radnika na gradilištima. Prema ovogodišnjim podacima zvanično je, naime, radilo 3,6 odsto neimara manje nego prošle godine. To znači da je većina ljudi poslovala na „crno”, jer su, valjda, tako i poslodavci i radnici bili u prilici da zarade – više novca.

Ostale vestiArhiva