Logična reakcija poslovnih banaka na smanjivanje obavezne rezereve na dinarsku osnovicu za 3 procentna poena trebalo bi da bude ili povećanje kamata na dinarske depozite ili smanjenje kamata na dinarske plasmane. Iako možda na prvi pogled smanjenje obaveznog izdvajanja bankarskih sredstava sa 18 na 15 odsto ne izgleda veliko, prema računicama Narodne bake Srbije, reč je o sumi od 5,2 milijarde dinara, za koliko su povećana likvidna sredstva poslovnih banaka.
Paraleleno sa odlukom o smanjenju obavezne rezerve na dinarska sredstva, centralna banka je odlučila da dozvoli poslovnim bankama više slobode u održavanju zakonom propisane likvidnosti. One ubuduće neće morati dnevno da drže na rezervi 50 odsto obračunatog iznosa, nego će biti važno održati samo mesečni prosek, što će prema rečima Draginje Đurić, predsednika Izvršnog odbora Banke Inteza Beograd, uticati na utvrđivanje novih kamata na dinarske depozite i plasmane.
- Mi smo već sada povodom Svetskog dana štednje kao i druge banke značajno podigli kamate na dinare, ali želja nam je da dinarska štednja u budućnosti predstavlja što veći deo naših izvora finansiranja, a da bi do toga došlo moraju da rastu ne samo depoziti oročeni na šest meseci nego i oni dugoročni što će umnogome zavisiti od kamatnih stopa - kaže Draginja Đurić.
Afirmacija dinara je, prema rečima guvernera Radovana Jelašića, glavni cilj NBS u narednoj godini i najnovije poteze centralne banke treba shvatiti kao prve korake u tom pravcu. Realno je očekivati da će banke efekte tih mera iskoristiti dajući primat povećanju kamata na štednju, mada su trenutno one daleko iznad stope inflacije i u nekim bankama se na štedne uloge oročene na tri meseca kreću oko 13 odsto. Banke međutim takvom politikom kamata sigurno ne gube jer podstičući štednju u dinarima dolaze do jeftinijih izvora sredstava nego ako bi se zaduživali u inostranstvu. To bi opet, u drugom koraku, moglo da dovede do veće i jeftinije ponude čistih dinarskih kredita stanovništvu i privredi u odnosu na sadašnju ponudu kada su kamate na godišnjem nivou iznad 20 odsto.
Smanjenjem stope obavezne rezerve na dinarske depozite i smanjenjem referentne stope, Narodna banka Srbije otvorila je prostor za snižavanje kamatnih stopa na dinarske, uglavnom kratkoročne plasmane. Zbog redukovanja inflacije takođe se može očekivati smanjenje kamatnih stopa na plasmane stanovništvu koji su vezani za rast cena na malo - kažu za Danas u Banci Inteza.
U toj banci naglašavaju da su banke, zbog toga što, domaći izvori ni po obimu ni po ročnoj strukturi nisu adekvatni, upućene na izvore iz inostranstva, koji postaju sve skuplji. Iz tog razloga, kako kažu, realno je očekivati pad kamatnih stopa na dugoročne plasmane indeksirane u stranoj valuti.
Zoran Petrović, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke zadužen za sektor upravljanja sredstvima i investiciono bankarstvo, kaže za Danas da će smanjenje stope obavezne rezerve na dinarske izvore, povećati kamatnu stopu na dinarske štedne uloge u toj banci.
- Na štednju oročenu na tri i šest meseci, povećaćemo kamatnu stopu za jedan procentni poen. Imajući u vidu da je NBS svojom restriktivnom monetarnom politikom doprinela smanjenju stope bazne inflacije kao i činjenicu da je dinar u prethodna četiri meseca značajno apresirao, odluka NBS da obori bazičnu repo stopu je sasvim logična i očekivana. Pad repo stope uticaće i na pad međubankarske kamatne stope, pa posledično i na pad kamata na dinarske plasmane privredi koji su bazirani na međubankarskoj kamatnoj stopi. Ove mere će, takođe, afirmisati dinar i to ne samo kada je reč o štednji već i o kreditnim plasmanima - kaže Petrović.

Ostale vestiArhiva