Već nekoliko dana srednji kurs evra je 79 dinara. Gostujući u emisiji Kažiprst Radija B92, guverner Narodne banke Srbije rekao je da je centralna banka prethodnih dana na tržištu kupovala devize kako dinar ne bi još viša apresirao, odnosno ojačao. Ipak, guverner nije mogao precizno da kaže koja će biti donja granica evra do koje će uticati Narodna banka.

"Poslednja četiri dana reagujemo, ali zavisno od toga kako dođe velika ponuda deviza, ne isključujemo da može doći do dodatne apresijacije, ali ponavljam zavisi od pritiska na tržištu. Od državnih prihoda od privatizacije nije potrošen ni jedan evro još uvek. Sve što je do sad država prodala sve je na računu kod NBS-a", kaže on.

Komentarišući to što s padom evra nisu pale i cene, guverner kaže da je teško očekivati od privatnika da spuste cene svojih proizvoda i usluga, kada to nisu uradila ni državna preduzeća, navodeći primer gradskog saobraćaja.

Najavljeno povećanje plata u zdravstvu i obrazovanju, prema Jelašićevim rečima, moglo bi da utiče na inflaciju od januara: "Nas jedino zabrinjava povećanje zarada, to nije bilo planirano da se poveća početnim budžetom za 2006. godinu. Odluka o povećanju zarada je doneta septembra i nezavisno od toga što ćemo imati manju inflaciju ona je doneta", kazao je Jelašić.

Guverner je još jednom ponovio da je sada isplativije štedeti u dinarima nego u evrima , jer su kamate na dinarsku štednju od 13 do 19 odsto.

Od januara Narodnoj banci prigovore mogu da upute svi građani koji su nezadovoljni bankama jer se ne pridržavaju ugovora koje su sa njima zaključile ili koje krše poslovne običaje.

Odgovor na sva pitanja, građani će dobiti u roku od dva dana najavio je Jelašić.

Blagajnički zapisi vrlo atraktivni

Direktor brokerske kuće "Senzal“ Rade Rakočević izjavio je u emisiji Uvećanje Radija B92, da je, kada se neko odluči da ulaže na berzi, najbolje napraviti mešavinu investicija, odnosno da jedan deo bude u dinarima, a jedan u evrima.

On smatra da su najsigurnija ulaganja u državne hartije od vrednosti: "Blagajnički zapisi su padom evra u odnosu na dinar postali izuzetno atraktivni", kaže on.

"Prinos koji se ostvaruje kupovinom tih hartija iznosi između 17 i 20 odsto i oslobođen je poreza. U uslovima kada je evro stabilan, ostvarujete praktično čistu zaradu u tom iznosu, što je za hartiju od vrednosti koja je stoprocentno obezbeđena izvanredan prinos“, naveo je Rakočević.

Ostale vestiArhiva