Prema članu 5. ustavnog zakona, već na prvoj sednici budućeg parlamenta trebalo bi da se razmatra smena Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije. Upravo zbog toga, juče je reagovala i sama NBS sa pitanjem zašto se ovakvim rešenjem već na prvom koraku na putu ka ustrojstvu države destabilizuje jedna od njenih retkih stabilnih institucija?

NBS ističe da nije jasno koji su razlozi bili odlučujući da se, od svih državnih funkcionera, na prvom zasedanju Narodne skupštine bira samo novi guverner (uz zaštitnika građana). Postavlja se i pitanje zašto se ovakvim rešenjem u ustavnom zakonu izbor guvernera pretvara u političko pitanje i nastavlja praksa smenjivanja guvernera isključivo iz političkih razloga.

Da bi guverner NBS bio nezavisan i da bi monetarna politika zemlje bila vođena bez pritisaka trenutne političke vlasti garantuje nam aktuelni zakon o banci (član 16) koji kaže da se guverner i viceguverneri biraju na pet godina, s pravom ponovnog izbora.

Kako je juče za „Blic“ objasnila Snežana Grubješić, zamenik šefa poslaničke grupe G17, iza zahteva za smenu Jelašića stoji izvoznički lobi koji je sve ovo vreme zarađivao na razlici u kursu.

- Taj lobi je povezan sa Vladom isto koliko i sa opozicijom jer su bliski DS i DSS. Da li pristajanje na ovakav ustavni zakon, između ostalog, znači da je Jelašić kolateralna šteta u sporazumu na koji su pristali SRS i DS? - upitala je Grubješićeva.

G17 plus je odlučila da uloži amandman na ustavni zakon u kojem se traži da se guverner ne menja sve dok se sa Ustavom ne uskladi zakon o NBS.

Na pitanje „Blica“ da li je u ovoj državi najveći problem guverner NBS i da li ga treba menjati već na prvoj sednici budućeg parlamenta, profesor dr Boris Begović, ekonomista, kratko je odgovorio:

- Očigledno je da se radi o političkim stvarima i zato ne želim da dajem bilo kakav komentar. Kori Udovički, nekadašnji guverner Narodne banke, kaže da je iznenađena ovakvim rešenjem i navodi da, ako je odraz političkog konsenzusa da funkciju guvernera treba skloniti sa političkog bojnog polja, onda je to dobra vest.

- Ali, moram reći da sam bila sklonija tome da guverner i Savet banke ostanu, ali da se upravljačka struktura banke NBS pojača novim zakonom i da guverner ne može toliko samostalno da odlučuje, kao što je to do sada bilo. Ključne odluke NBS treba da podležu kolektivnoj reviziji upravljačkih tela centralne banke. Institucija ne može da bude jedan čovek. NBS treba da čine odluke i znanja mnogo uglednih ljudi, a guverner centralnu banku treba samo da predvodi i predstavlja - kaže za „Blic“ Kori Udovički.

Ekonomski analitičar Zoran Popov smatra da je formalnopravno u redu da se promeni guverner NBS. Po njegovom mišljenju, to je trebalo uraditi još ranije, odnosno, od trenutka kada su Srbija i Crna Gora postale samostalne države.

- Nestankom državne zajednice Srbije i Crne Gore promenjen je status Srbije. Ona je postala samostalna država i mislim da je još tada trebalo izabrati i nove poslanike i nove ministre, pa i novog guvernera NBS - kaže Popov.

On, međutim, ističe da je u ovom trenutku teško reći zašto će se već na prvoj sednici novog parlamenta birati baš guverner i kao mogući razlog navodi nove političke odnose.

- Možda je to povezano sa izlaskom ljudi iz G17 plus iz Vlade - pretpostavlja Popov.

Ekonomista Jurij Bajec je izjavio: Ustavni zakon određuje način sprovođenja Ustava. Ako se u pravnom smislu smatra da novi Ustav podrazumeva i nove izbore na svim nivoima i u tom smislu i definisanje svih ključnih državnih institucija, onda to možda podrazumeva i izbor guvernera. Time se ne ulazi u to da li će se ponovo izabrati isti guverner ili ne.

I ekonomista Milan Kovačević misli da je možda u pitanju revanš: Stari ustav je imao formulacije o Narodnoj banci gde je rečeno da postoji guverner NB, a u novom Ustavu je precizirano da guverner rukovodi NBS. U oba slučaja bilo bi potrebno birati i novog guvernera. Lično ne smatram da je novi Ustav doneo toliko promena da bi to bilo i neophodno. Nije isključeno da u tome ima i revanša jer je i pre toga, kad je menjan guverner, bilo mišljenja da za to nije bilo opravdanja u propisima - kaže Kovačević.

Ostale vestiArhiva