Narodna banka Srbije saopštila je juče da je pismom obavestila Evropsku centralnu banku i Evropsku komisiju da Zakon za sprovođenje Ustava Srbije, u delu koji se odnosi na NBS, a predviđa i izbor novog guvernera posle parlamentarnih izbora, ugrožava nezavisnost NBS.

Pretvaranje izbora guvernera u političko pitanje prilikom svakih izbora, a u ovom slučaju pod izgovorom Ustavnog zakona, dovodi u pitanje nezavisan položaj centralne banke, a time i stabilnost monetarnog i finansijskog sistema zemlje, ocenila je NBS.

Pošto član o izboru guvernera NBS „implicira razrešenje sadašnjeg guvernera mimo postupka predviđenog Zakonom o NBS, uz objašnjenje da je Ustavni zakon proizvod postignutog političkog kompromisa”, NBS je od ovih institucija zatražila stručno mišljenje.

NBS smatra da se promena Ustava koristi u svrhe ograničavanja njene nezavisnosti, jer se sa novim ustavnim rešenjima u primerenom roku, najčešće u trajanju od šest meseci do dve godine, usaglašavaju određeni zakoni, a ne funkcioneri određenih institucija.

Novi Ustav je za takvo usaglašavanje ostavio rok do kraja 2008. godine, što važi i za Zakon o NBS, ali „očito ne važi za izbor guvernera koji će se obaviti na prvom skupštinskom zasedanju i bez usaglašavanja Zakona o NBS sa novim Ustavom”.
(Tanjug)

* * *

Da nije (o)tužno, pismo Narodne banke Srbije, trebalo bi jednostavno ignorisati. Jer, osim što govori o našem (neo)kolonijalnom duhu, koji za svaki unutrašnji problem traži pomoć i sudije po svetu, pismo i zahtevi izneti u njemu – nemaju nikakvog pravnog dejstva i leka. Šta znači zahtev za „stručno mišljenje” i ko će ga uvažiti u slučaju da im „mudra sova” da za pravo?

Da li ćemo i kako rešiti pitanje izbora i smene guvernera NBS, koji je, i to se ne sme smetnuti sa uma, došao na političkom talasu i taj isti val ga odnosi, suvereno je pravo svake, pa i ove zemlje. Čak i kada greši.

Potpuno je drugo pitanje svrsishodnosti takve odluke. O njoj je „Politika” pisala pre neki dan zalažući se za dugotrajniji institucionalni vek funkcije guvernera. Jer, sa svakom smenom prvog čoveka centralne banke, pogotovo ako odlazi bez valjane stručne i skupštinske rasprave o svemu onom što je učinio, dovode se u ozbiljno iskušenje ekonomsko-finansijski tokovi, inflacija budi, a zdravlje novca dovodi u pitanje. Zbog tih i ostalih razloga, radi očuvanja nezavisnosti centralnih banaka od izvršne vlasti i svakodnevne politike, sve velike i uspešne države svoje guvernere biraju na vreme duže od mandata svake vlade. Kod nas to nije slučaj.

Pošto je naša praksa potpuno drugačija, jer je plod političkih nagodbi, guverner NBS i njegovi činovnici presaviše tabak u zaštitu svoje „nevinosti baz zaštite”, a još više nezavisnosti centralne banke, koja, istine radi, Ustavom ničim nije dovedena u pitanje. Naprotiv. Ali, guverner jeste. Time su, da li slučajno, te dve funkcije u potpunosti izjednačene.

I prethodna dva guvernera NBS (Mlađan Dinkić i Kori Udovički), da se ne zaboravi, uoči smene sa funkcije dobijali su nepodeljene izraze podrške za svoj rad od MMF-a, Svetske banke i uglednih evropskih institucija, ali to ih nije spaslo od političke metle.

Tako će, bez ikakve sumnje, biti i sa aktuelnim guvernerom. Tu činjenicu on savršeno dobro zna.

Ako mu je to poznato, čemu onda pismo Evropi? Da bi naše ružnjikavo političko lice dobilo još jedan ožiljak ili je možda u pitanju ishitren potez čoveka svesnog prolaznosti svoje karijere.
Šta god da je od svega ovoga, ostaje, ipak, gorak ukus u ustima od pisama, ali i izjava pojedinih naših funkcionera Evropi, koji su u jednom času isplivali na političku površinu, najmanje znanjem, sposobnošću i uspešnom karijerom, ali kada su počeli da tonu, šalju vapaje toj istoj Evropi za pomoć. S kakvim pravom kada je nisu ni pitali da li da se uhvate u to đavolje kolo.

Ostale vestiArhiva