Narodna banka Srbije u dužem vremenskom periodu neprekidno sprovodi restriktivnu monetarnu politiku, pokušavajući da na taj način suzbije rast deviznog kursa i zauzda inflatorne pritiske. Neophodno je podsetiti da takva monetarna politika ne može imati pozitivne efekte na dugi rok ukoliko nije koordinirana sa jasno definisanom i oročenom makroekonomskom politikom i strategijom razvoja nacionalne privrede.
Rezultati dosadašnjih mera restriktivne monetarne politike u poslednje tri godine ogledaju se u veoma izraženoj nelikvidnosti realnog sektora ekonomije (privredni subjekti kompenzacijama zatvaraju otvorene bilansne pozicije zbog nemogućnosti da naplate potraživanja kako od države, tako i u međusobnim dužničko-poverilačkim odnosima), neprekidnom rastu stope inflacije i permanentnom blagom porastu deviznog kursa. Trenutno je Narodna banka izrazito restriktivnom monetarnom politikom suzbila inflaciju i oborila devizni kurs na nerealno nizak nivo. Međutim, ovakvom politikom građani i privreda nisu ništa dobili, nema ozbiljnijih naznaka da neke robe i usluge pojeftinjuju, tako da je krajnje logično što ovakav kurs vođenja kreditno-monetarne i makrekonomske politike nema širu podršku i poverenje u zemlji.
Pokazalo se da je dosadašnja politika deviznog kursa Narodne banke Srbije veoma štetna po privredu i građane ove zemlje, a naročito po domaće izvozne kompanije sa aspekta njihove konkurentske pozicije na međunarodnom tržištu roba i usluga. Visokim stopama obavezne rezerve, operacijama na novčanom tržištu i drugim instrumentima kreditno-monetarne politike, Narodna banka deluje u pravcu smanjivanja likvidnosti finansijskog sistema, čime se utiče na povećanje tražnje za dinarima i automatski vrši pritisak na devizno tržište kroz povećanu prodaju deviza. Pored toga, u poslednje vreme su ostvareni i značajni privatizacioni prihodi od prodaje domaćih preduzeća i banaka, koji su svakako dodatno uticali na povećanu ponudu deviza na deviznom tržištu.
Narodna banka Srbije ovakvu politiku deviznog kursa obrazlaže u javnosti opredeljenjem da se kurs nacionalne valute slobodno formira na deviznom tržištu sučeljavanjem ponude i tražnje. Međutim, istina je nešto drugačija: devizno tržište je apsolutno netransparentno, široj stručnoj javnosti su nepoznati mehanizmi njegovog funkcionisanja, ne zna se koji je gornji, a koji donji prag fluktuacije deviznog kursa, kao ni ko se pojavljuje u funkciji interventa kada dođe do probijanja definisanih pragova fluktuacije. Politika formiranja deviznog kursa je u direktnoj vezi sa stanjem i trendovima na terminskom deviznom tržištu i bilansnom pozicijom naše zemlje prema inostranstvu. Devizne rezerve koje prevazilaze optimalni nivo podrazumevaju finansiranje evra ili dolara (u zavisnosti od valutne strukture deviznih rezervi) na minimalnom nivou inflacije u Evropskoj uniji ili Sjedinjenim Američkim Državama; ukoliko su devizne rezerve na nižem nivou u odnosu na optimalni, ugrožena je tekuća likvidnost naše platno-bilansne pozicije prema inostranstvu. To znači da je hvalisanje visokim nivoom deviznih rezervi zvaničnika Narodne banke Srbije samo jeftin marketinški trik i da takve informacije uvek treba prihvatati sa rezervom, jer drugi relevantni parametri uglavnom nisu dostupni javnosti.
Kada se uzme u obzir da je organizovano tržište novca i kratkoročnih hartija od vrednosti potpuno uništeno, odnosno da niko danas pouzdano ne zna kolika je cena dinara - koja treba da bude osnovni reper za definisanje svih drugih odnosa na tržištu novca i kapitala - onda je veoma teško prihvatiti opredeljenje Narodne banke Srbije o tržišnom formiranju deviznog kursa. Tržište novca je osnovni mehanizam preko kojeg svaka centralna banka svojim instrumentima ostvaruje ciljeve i zadatke monetarne politike. Situacija na tržištu novca predstavlja osnovni indikator stvarnog stanja u ekonomiji jedne zemlje.
Potvrdu konstatacije da je nivo deviznog kursa nerealan i na duži vremenski period neodrživ možemo naći i u Memorandumu NBS o principima novog okvira monetarne politike, gde se jasno kaže: "Građani i privredni subjekti će morati da se pripreme za potencijalno veliko fluktuiranje deviznog kursa, pa prema tome, i za promene vrednosti svoje devizne štednje i dugova".
Međutim, niko od odgovornih ne daje odgovor na pitanje kako i na koji način preduzeća i građani treba da se štite, odnosno šta da urade kako bi zaštitili svoju imovinu kada nema organizovanog terminskog tržišta. Do sada su građani i sektor malih i srednjih preduzeća uglavnom bili gubitnici u transferima imovine, bilo da se radilo o trgovini devizama, akcijama iz privatizacije ili kreditnim odnosima sa bankama.
Ukoliko želimo da postanemo deo moderne i razvijene svetske privrede, institucije našeg finansijskog tržišta moraju da napuste paušalni pristup u vršenju svojih zakonom definisanih funkcija i da ga zamene jednim tržišnim, modernim i transparentnim pristupom, koji bi obezbeđivao pošten odnos prema građanima i njihovoj imovini.

Ostale vestiArhiva