Svi podaci koji se odnose na dužničku sposobnost građana, koje sadrži izveštaj Kreditnog biroa, potpuna su tajna. S njima jedino može da bude upoznata banka kod koje klijent želi da koristi određenu uslugu, i to pod uslovom da je za to dao saglasnost. Sve drugo smatra se zloupotrebom i sankcioniše se - kaže za „Blic“ dr Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.


Kreditni biro raspolaže bazom podataka o urednosti izmirivanja obaveza 3,5 miliona građana i oko 460.000 preduzeća i preduzetnika. Do sada je izdato više od 2,5 miliona izveštaja.

- Mehanizam je takav da samo banka može da koristi izveštaj Kreditnog biroa, i to kada za to dobije pismenu saglasnost klijenta. Izveštaj se isključivo koristi za određenu namenu, na primer za odobravanje kredita. Njime banka proverava kakvo je ponašanje i kakve su obaveze potencijalnog dužnika. Tim podacima u banci raspolaže samo ovlašćena osoba koja ima smart karticu, i koja šalje upit - kaže Dugalić.

Do sada, po rečima našeg sagovornika, nije bilo nijedne zloupotrebe. Postoji i tehnološka zaštita sistema od bilo kakvih upada sa strane. Inače, svi podaci se dnevno ažuriraju.

Na skeneru Kreditnog biroa od 1. oktobra se ne nalaze više samo građani, nego su tu i preduzeća i preduzetnici, kao i lizing kompanije. Izveštaji koji se odnose na građane takođe imaju sva zaduženja po tekućem računu, karticama, jemstvima...

- Osim o obavezama kod banaka, raspolažemo i bazom podataka o lizing kompanijama, najvećim osiguravajućim kućama, odnosno brojnim fondovima - Fond za razvoj, Garancijski fond. Uskoro će biti uvršteni i podaci Poreske uprave, a razmišljamo i da uključimo i velike trgovinske sisteme - naglašava Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Inače, izveštaj Kreditnog biroa ne sadrži konkretne cifre, već opis ponašanja klijenta (npr. izmirio obavezu nakon opomene banke, ili izmirio obavezu nakon sudskog naloga).

Ostale vestiArhiva