Hoće li lažni otkriti pravog detlića? Prvi je skalamerija s dve kamere koju nadgleda računar, a drugi je retka vrsta ptice, poslednji put viđena pre više od šest decenija. Da li je u međuvremenu zauvek iščezla?
Ko zna koje po redu traganje započelo je 2004. kada je jedan kajakaš izjavio da je, spuštajući se divljom rekom u Arizoni, spazio neuhvatljivog skrivača. Kao na dati mig, odmah su pohrlili zaštitnici prirode, osmatrači ptica, proučavaoci polja i ostali radoznalci.
Minulog juna istraživači su avionom nadletali ušće Misisipija da pronađu područja podesna za boravak jednog od najkrupnijih i najraskošnijih kljucača na svetu (Campephilius principalis), s dugačkim kljunom boje slonovače i šarenom ćubicom.
U lov se uključila ia Nacionalna svemirska i vazduhoplovna agencija. Saradnici Godardovog svemirskog centra i Univerziteta Merilend ukrcali su u letelicu uređaj koji laserskim zracima snima rastinje (LVIS). Zašto su ga poneli?
Zato što se svetlosne čestice (fotoni), ispaljene iz sprave u vidu rafala, odbijaju od lišća, grana i zemljišta i vraćaju nazad. Proučavajući ove odraze, naučnici vide sve što se zbiva u samom vrhu drveća, na tlu i između. Drugim rečima, s visine imaju pregled od korena do krošnje.
Za razliku od snimanja (fotografije) iz aviona i satelita u dve dimenzije, najnoviji postupak pruža trodimenzionalnu sliku prostora. To omogućuje znalcima da u toku leta procene kako izgleda šuma i šta skriva. Laserska naprava, usput, iscrtava krajolik koji se nadleće, dočaravajući debljinu biljnog prekrivača na tlu, gustinu lišća na drveću, blizinu izvora vode i starost šume.
Poduhvat je izmamio više od 50 stručnjaka, predvođenih naučnicima sa Univerziteta Kornel, da krenu u potragu dužu od godinu dana na jugoistoku SAD. U aprilu 2005. pojavilo se saopštenje u poznatom časopisu „Nauka” (Science) da je, najmanje, jedan mužjak preživeo. Izostali su, međutim, opipljivi dokazi.
Naposletku su u pomoć pozvani stručnjaci za tzv. inteligentni nadzor s dva univerziteta, Kornel i Teksas, koji su smislili postupak automatskog prepoznavanja ptica u letu. Dve kamere od po tri megapiksela snimaju parče neba, veličine 92 puta 275 metara, iznad jedne reke s mnogo rukavaca u Arkanzasu gde bi moglo da bude stanište ili hranilište neuhvatljivog detlića.
Svake sekunde se 11 prizora (okvir), oštrine 1.600 puta 1.200 tačaka, smesti u privremeno skladište (buffer) i istog časa ih naročiti program pregleda. Sve što nije bitno odmah se izbriše, a ostalo uskladišti na čvrstom disku. Dotični program, koji pokreće operativni sistem “linuks”, u stanju je da razazna lavinu pokreta u brzom letu i uoči razluči ih u odnosu na samu pozadinu (lišće i oblaci). Usavršen je posle terorističkog napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 2001.
Na sličan način su praćene čaplje, divlje guske i crvenorepi jastrebovi.
Naučnici iščekuju da će potraga za “svetim gralom” ornitologije (izučava ptice), konačno, uroditi plodom.

Ostale vestiArhiva