Običan korisnik računara nema ideju gde se unutar magične kutije (kućišta računara) nalaze zapamćeni svi oni programi, igre, slike i muzika koje svakodnevno koristimo. Svi podaci koje imamo na računaru zapamćeni su na posebnom hardverskom elementu koji se zove hard disk (na srpskom: čvrsti disk).
Spoljni ili eksterni hard diskovi su karakteristični po tome što pre svega možete da ih „vidite“ - ne nalaze se u kućištu kompjutera već imaju svoje zasebno (najčešće aluminijumsko) kućište.
Prednosti: Ovde se odmah vidi i njihova dobra strana - moguće ih je vrlo lako montirati na kompjuter, ne otvarajući kućište. Druga dobra strana je što hard disk možete staviti pod mišku i odneti do bilo kog drugog kompjutera i tako na najlakši način preneti ogromnu količinu podataka.
Mane: I mane je vrlo lako uočiti - a to je što su ovakvi diskovi znatno sporiji od „unutrašnjih“, jer se najčešće ograničavaju brzinom veze USB 2.0 porta kojom su najčešće privezani za računar.
Vrste: Postoje dve vrste prenosnih hard diskova o kojima će biti reči u ovom tekstu. To su fabrički prenosni hard diskovi, proizvedeni u celini „kao takvi“ i aluminijumska kućišta za hard diskove u koja možete staviti disk brzine i kapaciteta po želji (u suštini - radi se o istoj stvari, samo što je u prvom slučaju proizvođač izabrao umesto vas i stavio hard disk unutar kućišta - pogodno za one koji se sa tehnikom baš nikako ne snalaze). Opisaćemo proizvode kompanija Cooler Master i Freecom.

Ostale vestiArhiva