Jedna od najšokantnijih pojava u civilizovanom svetu, iskorišćavanje dece i dečja pornografija, nakon nedavnog identifikovanja kanadskog učitelja kao pedofila i distibutera 200 fotografija silovane dece putem Interneta, pokrenula je odavno prećutkivano pitanje: u kojoj meri je pansvetska mreža krivac za porast nastranih, bludnih dela širom sveta?
Dečja pornografija, prema Uneskovom istraživanju ima dva lica: dete može lako postati posmatrač zlostavljanja dece, a može i samo biti naterano na bludni čin, koji zatim biva snimljen i montiran, i za samo dan ili dva može završiti na plejlisti svakog seksualnog manijaka na planeti koji ima solidnu Internet konekciju, kao što je to bio slučaj sa pomenutim Kristofer Pol Nilom, koji je nakon trogodišnje istrage identifikovan i pronađen prošlog petka blizu Bangkoka. Poražavajuća statistika govori da ovaj slučaj ima bezbroj parnjaka širom sveta. Samo u Nju Džersiju preko četrdeset ljudi uhapšeno je zbog zlostavljanja maloletnika, od kojih su čak 80 odsto najbliži srodnici svojih maloletnih žrtvi, prema kojima te iste žrtve osećaju poverenje i poštuju njihov autoritet.
Koji je efekat pornografije na ljudsku psihu? Autor teksta "Majka, madona, kurva", psihoanalitičar Estela Veldon ukazuje na dehumanizirajući efekat pornografije: parovi koji gledaju te filmove zajedno "stiču lažni osećaj bliskosti. Onda snimaju svoj odnos i gledajući snimke, osećaju se čudno, izvan sebe su", piše Estela Veldon i dodaje kako ovavi i slični poduhvati dehumanizuju drugu osobu, vezu, i svaku intimnost.

Posledice
U jednoj sekundi, 28.258 ljudi se nalazi na Internetu, u jednoj sekundi potroši se 3.075 dolara - svakih 39 minuta svet postane bogatiji za jedan porno film, koji se zatim plasira na jedan od 42.000.000 sajtova za odrasle koji čine 12 odsto sajtova na Internetu - ovo su rezultati jednog onlajn istraživanja. To je platforma na kojoj pedofili poput Nila mogu javno ispoljavati svoje sklonosti, uvereni da su na fotografijama neko drugi, i da će sveobuhvatna pervertiranost sveta i napredak vizuelnih skrivalica uspeti da sačuvaju njihov identitet.
Ističući negativne posledice pornografije na psihu i seksualnost, psihoanalitičari se slažu da ona izaziva zavisnost, i da vodi samo jednim putem - ka sve "tvrđem" materijalu, survavajući se u ambis sadomazohizma, a kao glavnog krivca za porast ovog oboljenja navode - dostupnost tih materijala širom elektronskog univerzuma.
Da je u korenu pornografije nasilje potvrdio je 1991. godine i dugogodišnji glumac Bil Margold u knjizi "Pornografija: Mitovi za dvadeseti vek" psihoanalitičara Džona Stoltenberga. "Moji razlozi za ostanak u industriji su da zadovoljim želju onih muškaraca koji ne mare mnogo za žene i koji žele da vide muškarce iz moje industrije kako se svete ženama koje nisu mogli da imaju dok su odrastali. Zato brutalizujemo njihovu seksualnost. Svetimo se za izgubljene snove", rekao je Stoltenbergu Margold.
Sa druge strane, Piter Džonson u svom eseju "Pornografija vodi tehnologiju: Zašto ne cenzurisati Internet" boreći se protiv usvajanja akta o pristojnosti u komunikacijama, brani Internet pornografiju kao logičan produžetak Rableovih, Čoserovih i Bokačovih dela. "Kada novi mediji stvore nova tržišta, pornografija ih žurno špijunira, i hrli da ih ispuni", argumentuje Džonson.
Krivica Interneta za poplavu perverzija i pedofilije je u tome što je stvorila virtuelni svet anonimnih "vebljana", gde i oni poremećeni pojedinci mogu da osnivaju zajednice u kojima se osećaju prihvaćeno i normalno, te izlaze iz samotnog života u kome su primorani na sputavanje bludnih nagona, i nalaze istomišljenike sa kojima mogu da razmenjuju monstruozna iskustva, i podstiču svoje nastranosti.
Kako upoznati svoje najbliže sa opasnostima koje vrebaju? Razni filteri i programi poput NETNANNY sprečiće u velikoj meri da opsceni materijali dođu do ekrana vašeg kompjutera, ali, kako navode brojna istraživanja koja se bave problemom prevencije pedofilije, ovakva protekcija nije dovoljna da zaštiti dete od lažno predstavljenih stranaca na četrumovima, a naročito ne na onom mestu gde 80 odsto monstruma pronalaze svoje žrtve - u sopstvenom domu.

Ostale vestiArhiva