Stiv Džobs kaže da „Epl” ne zna kako da napravi računar od 500 dolara „koji nije obično smeće”, a mi predstavljamo malo jevtiniji od toga (jedva četvrtina cene iMac-a). Maleni i jeftini knjiški kompjuteri (netbooks) nisu ni brzi, ni sposobni kao veliki, a odlikama zaostaju za većinom prenosnih (laptops). Ali svakako nisu đubre, a za neke ljude su, možda, najbolji koji mogu kupiti.
Mrežni računari se veoma dobro prodaju: prvi su se pojavili pre oko godinu dana i bili su namenjeni deci. Sada se pokazuje da su omiljeni ne samo u porodicama i među onima koji prvi put kupuju računar, već i među ozbiljnim korisnicima koji žele nešto malo, lagano i jevtino.
Imaju, obično, ekran dijagonale od sedam do deset inča (2,54 santimetra) i ugrađen bezični Internet, ali im nedostaje optički drajv za CD-ove i DVD-ove. Umesto hard diska, pojedini za skladištenje koriste fleš memoriju, što ih čini snažnijim i produžava trajanje baterije. Uglavnom, koštaju manje od 500 dolara.
Kompanija „Internešenel dejta korporejšn” (IDC) koja se bavi proučavanjem tržišta računa da će prodaja širom sveta dostići 10,8 miliona u 2008. i više od 20 miliona u 2009, čineći 11-12 odsto celokupnog tržišta laptopova.

Samo jednostavno
Najnoviji modeli, ubrajajući „Samsungov” NC10, veći deo „Asusove” Eee linije, MSI Wind i „Ejserov” Aspire One, koriste „Intelov” Atom kao svoj centralni procesor. To je najmanji procesor koji se proizvodi, posebno osmišljen za jeftine i prenosive uređaje, a ne za zahtevno „krckanje brojeva”. Pošto mnogi poslovi koje ljudi obavljaju na računarima, poput slanja poruka, pisanja tekstova i pretraživanja na Internetu, ne zahtevaju moćnu grafiku ili silnu moć obrade, mrežni mogu biti izuzetno korisni.
Broj raspoloživih na tržištu raste s pojavom novih proizvođača. Ukoliko planirate da ga kupite, ne padajte u iskušenje da uzmete najuglađenije i najmoćnije mašine. Najviše saveta u ponudi na Internetu tiče se pojačanja osobina da bi se koristio „Microsoftov” operativni sistem Windows XP, pre nego besplatni „Linux” koji se nudi kao standard.
Porast tehničkih podataka ima smisla samo za ljude koji hoće da koriste (i plate) Windows i specifične aplikacije zasnovane na njemu. Dodatni troškovi hardvera i softvera počinju da pomeraju cenu ka standardnom laptopu koji će skoro uvek biti bolji, jer ima veći procesor i nadmoćniju grafiku. Za mnoge korisnike, osnovni, besplatni softver biće sasvim dovoljan.
Najosnovniji model „Ejserovog” Aspire One može se naći za 179 funti u Velikoj Britaniji i oko 300 dolara u SAD. Jednostavno se uključuje i radi s najmanje buke. Ima 8GB fleš memorije i 512 megabajta RAM-a, što je malkice slabašno. A to je savršeno dovoljno za prilagođenu verziju „Linuxa” koja je unapred instalirana, zajedno sa propratnim softverom (računajući Open Office). Bez hard drajva i s prekidačem za isključivanje bežične veze, može se sačuvati energija, tako da veća baterija možda nije potrebna; osim ako ne želite dugo koristite bez struje. Pošto se pokreće za nekoliko sekundi, imalo bi smisla posmatrati ga kao ojačanog „digitalnog pomoćnika”, PalmPilot ili Psion, ali sa boljim ekranom i podesnom tastaturom.

Dodatna skladišta
Ali šta je s nedostatkom prostora za skladištenje?
Kao prvo, mrežni računari su osmišljeni za korišćenje uz Internet, gde sada sve više ljudi čuva veliku količinu zapisa (poruke, video i fotografije) i ljudi obavlja druge poslove kada su na vezi (onlajn aplikacije). Kao drugo, s tri USB porta uvek se može utaknuti u razne uređaje, na primer u prenosivi hard drajv, radi lokalnog pohranjivanja. Prostor se može povećati i uključivanjem male SD-card fleš memorije (verzije od 16GB sada su naveliko zastupljene) u jedan od dva, od kojih je jedan određen kao polutrajno skladište.
Što se softvera tiče, Open Office je iznenađujuće lako upotrebljavati – ništa lakše za bilo koga ko se služio „Microsoftovim” Office-om. Štaviše, rad u različitim formatima nije dovodio do teškoća pri slanju datoteka na mašinu s Windows-om. Programi za rad sa fotkama i drugi su jednostavni za upotrebu. Međutim, nisu za igranje zahtevnih igrica, ali konzola za igrice ionako nadmašuje većinu računara.
„Ejserov” model ima ugrađenu veb-kameru, što ga čini savršenim za video-pozive kao što je „Skajp”.
Dakle, mrežni računari su mali, jeftini, jednostavni za obavljanje osnovnih zadataka – naročito ako se unapred ugrade programi za to što očekujete. Uprkos sve većem broju modela, čini se da je ovih nekoliko tehničkih podataka neizbežno:
rezolucija ekrana 1024x600
„Intel” Atom CPU na 1.6 GHz
Wi-Fi B i G
Ethernet at 100Mbps
Slot za karticu fleš RAM memorije
Spoljašnji VGA izlazni džek
Integrisana grafika
Dva ili tri USB porta
Ugrađena kamera
Džekovi za slušalice i mikrofon na glavi.

Ostale vestiArhiva