Računarima treba omogućiti da komuniciraju i i­zmeđu sebe i sa spoljnim svetom. A kad već imamo mrežu, dodaćemo u nju još neki koris­tan uređaj…
D‑Link DNS‑323 je kućište za hard diskove koje ih pretvara u mrežni storage, olakšavajući delje­nje fajlova i backup svim korisnicima mreže. Mo­že da primi dva SATA diska i da ih poveže u RA­ID 1 konfiguraciju, kada se sadržaj jednog dis­ka duplira na drugi. Pored toga, DNS‑323 je opremljen USB portom na koji se može poveza­ti štampač, čime on postaje mrežni. Zbog ovoga je korisno odabrati jednu IP adresu i traj­no je odvojiti za DNS‑323, a za računare je najlakše uključiti automatsku dodelu IP adresa i prepustiti posao DHCP serveru koji radi na ruteru.
Spona između mreža
Najpraktičnije rešenje za male mreže je D‑Link‑ov bežični ruter DIR‑615, koji ima WiFi access point sa podrškom za novi standard 802.11n i opremljen je sa dve antene. Sa zadnje strane su smeštena četiri porta integrisanog Ethernet sviča, pa na njih možete direktno da po­vežete računare ili druge svičeve. Ako želite još bolje performanse, tu je model DIR‑655, koji je opremljen gigabitnim Ethernet interfejsima, dok u bežičnom segmentu tehnologija Xtreme N daje veće brzine i bolju pokrivenost. Ovaj uređaj vodi računa o prioritetu podataka (QoS), dajući pre­dnost onima kod kojih je vreme kašnjenja kri­tično, poput VoIP ili video‑striming aplikacija.
DIR‑615 i DIR‑655 sadrže i ruter. Nego, čemu slu­ži ruter? Najjednostavnije je reći da ruter povezu­je različite mreže: npr. dva računara komunicira­ju u vašoj mreži, šaljući jedan drugom pakete po­dataka, jer „znaju“ adresu jedan drugome. Kada paket treba poslati u drugu mrežu, ruter na osno­vu adrese donosi zaključak o tome kuda ga tre­ba dalje usmeriti, usmerava ga u drugu mrežu koju računari ne vide, a kada iz te mreže stigne odgovor, paket sa odgovorom prosleđuje odgova­rajućem računaru u vašoj mreži.
Tipična primena za ruter u SOHO okruženju je po­vezivanje na Internet. Računari u lokalnoj mreži imaju sopstvene adrese iz privatnog opsega, a žele da komuniciraju sa nekim serverom na In­ternetu koji ima javnu adresu. Manje mreže po pravilu imaju samo jednu javnu adresu; ruter ovo rešava praveći malu prevaru, tako što sva­kom paketu iz lokalne mreže daje tu jednu jedi­nu javnu adresu, pamteći od kog računara je za­htev potekao, da bi znao kome da pošalje odgo­vor. Ovo se naziva NAT (Network Address Translation) i tu funkciju imaju oba pomenuta ru­tera, koje možete povezati na kablovski ili ADSL modem.
ko za pristup Internetu već koristite ADSL, onda je bolje rešenje model DSL‑2740B. Ovaj ADSL modem podržava najbrži aktuelni ADSL2+ proto­kol sa brzinom prenosa i do 24 Mbps u download‑u, ali je opremljen i svičem, ruterom i WiFi interfejsom koji uz standard 802.11n pruža brzine prenosa do teoretskih 270 Mbps. On služi i kao hardverski firewall, koji će sprečiti neželjene upade sa Interneta, a podržane su i VPN konekcije, pa se posredstvom Interneta može obezbediti direktna veza vaše i neke druge privatne mreže.

Ostale vestiArhiva