Slobodno vreme
Moda
Večna trka za mladošću i lepotom
31.08.2007. 12:00
Izvor: Politika
Večna trka za mladošću i lepotom
Koliko mediji forsiranjem „fotošop” lepotica doprinose stalnom nezadovoljstvu žena sopstvenim izgledom i spremnosti da se podvrgnu visokorizičnim hirurškim intervencijama s ciljem da bi bile što dopadljivije
Kada je nedavno malim gradom na istoku zemlje prošetala dobro poznata devojka sa do tada nepoznatim adutima – silikonima „najnovije generacije” svi su netremice zurili u nju. Novo poprsje joj je poklonio otac za 18. rođendan. Njen osmeh kao da je govorio „šta da vam radim, kada biste i vi imale para i vi biste kupile sebi kvalitetan par grudi”. Najboljoj drugarici se poverila da ne bi legla na sto plastičnog hirurga da je znala da će „to” toliko boleti. Dokle su, zaista, stigle emancipovane žene 21. veka kada gimnazijalke u punoletstvo ulaze sa veštačkim grudima koje im plaćaju roditelji? Trpe bol, rizikuju zdravlje i život i to zbog čega? Ideala ženske lepote koji će se promeniti koliko sutra kada u modi budu bile male, a ne velike grudi. Da li je Naomi Volf bila u pravu kada je još pre 15 godina u knjizi „Mit o lepoti” tvrdila da su moderne žene pod većim stegama nego njihove „neoslobođene” bake bez prava glasa niti prava na nasleđivanje ili na obrazovanje?
Čemu robuje savremena žena? Idealnim proporcijama koje osmišljavaju modni dizajneri. Pritisku medija, industrije lepote i ženskih magazina koji svi zajedno tvrde da je žena – žena, odnosno negovana, prava, ženstvena i poželjna samo ako je doterana, kompletno našminkana kvalitetnom (skupom) kozmetikom, ako hoda na skupocenim visokim (bolnim) štiklama, odevena po pravilima novog (paprenog) modnog diktata. Ako zarađuje dovoljno novca, ili su prethodne akcije (ulepšavanja) urodile plodom i udata je za bogatog muža, onda odmah treba da skrati nos, ugradi silikone u grudi, usne i obraze. Zatim da svake nedelje izdvaja sate i sate vremena da bi posećivala kozmetičare, specijaliste za celulit i strije.

Trik je samo u izgledu i sve dolazi na svoje mesto.
Ako je Kejt Mos rekla da je novi puder revolucionaran, zašto bi obična žena uopšte dalje razmišljala? Samo neka svrati u parfimeriju i „kupi bolji život.”
Poruka koja stiže je: vidi kako ja izgledam, a pogledaj na šta ti ličiš? Pokreni se. Kupi, kupi, kupi, troši, troši, troši.
Nensi Etkof u knjizi „Opstanak najlepših” delimično opravdava opsesiju izgledom, jer se i bebe osmehuju simpatično. Objašnjavajući da lepota jeste prednost u brojnim socijalnim situacijama, posebno naglašava srećan ljubavni život privlačnih ljudi. „Opstanak najlepših” tvrdi da nije slučajno što se insistira na uskom struku kod žena, jer muškarci i svesno i nesvesno znaju da žene sa uskim strukom imaju zdrav reproduktivni sistem. Iako u osnovi ne podržava modne hirove Etkof piše da „žene neguju svoju lepotu i koriste industriju lepote da bi dostigle moć koju atraktivnost donosi”.
Kako to da su žrtve „konzumerizma” bjuti proizvoda gotovo uvek i samo žene? Zašto se insistira na ženskoj, a ne na muškoj lepoti? Ima onih koji tvrde da je uzrok patrijarhalno društvo koje u ženama vide „materijal” za oblikovanje, objekte koji se kite i „dorađuju”. Teorija feminizma je korene pronašla u ustrojstvu društva u kome su žene dugo ekonomski zavisile od muškaraca i bile su spremne na svakakve žrtve, da trpe bol, izbeljuju se, mažu raznim bojama samo da bi privukle muškarca i udovoljile mu. U različitim kulturama nametani su različiti obrasci ženstvenosti. Na zapadu – uzak struk do koga se dolazilo nošenjem steznika. U Kini su cenili kada žena ima sitna stopala pa je devojčicama od detinjstva ovaj deo tela bio danonoćno vezan. Ispod njihovih ukrašenih papuča krile su se deformisane kosti. U Mauritaniji je fam fatal ona žena koja je sva u oblinama, pa je „Njujork tajms” nedavno objavio priču da tamošnje devojke svakodnevno piju i nekoliko litara kamiljeg mleka. Njihovi partneri uživaju u zaobljenim ženskim figurama, baš kao što se nešto severnije, u mačističkim delovima Evrope, podstiče mršavost. Prve se prejedaju, druge izgladnjuju, u oba slučaja na štetu sopstvenog zdravlja i samopoštovanja. Teoretičari modernog društva naglašavaju da je i emancipovana žena podložna udovoljavanju stereotipima zbog jakog pritiska medija koji ruše njeno samopoštovanje ako nije onakva kakva njena kultura zahteva da bude.
Da li žene „rade na sebi” samo zbog muškaraca ili i jedna zbog drugih? Veliki broj muškaraca ističe da su žene te koje primećuju nijanse pudera, robne marke i brojeve brushaltera, a ne muškarci. One, a ne muški pol, prate modu i takmiče se jedna sa drugom. Ženski odgovor je sledeći: žene stvaraju sulude modne zahteve verujući da će, ako ih ispoštuju, biti konkurentnije u borbi za muškarce. Prema najradikalnijem pristupu, iza konstantne nesigurnosti žena koje se previše brinu o svom izgledu je dobro osmišljena ili čak i nesvesna taktika mizoginije ili mržnje prema ženama. Zbog toga su pravila o ženskoj lepoti izmislili muškarci, tvrde, i to tako da se telo i misli žena sputavaju besmislenim „okovima”. Nametnut je mit o ženstvenosti koji nalaže da žena mora profesionalno da se bavi izgledom dok muškarci vode politiku i stvaraju svet u kome živimo. Budući da nikada ne može da dostigne ideal lepote, žena gubi samopouzdanje, povlači se i energiju usmerava na samomenjanje. Neke činjenice im idu naruku: u većini zapadnjačkih parlamenata smatra se uspehom ako su žene zastupljene sa 30 odsto. Prema pisanju „Njujork tajmsa” industrija lepote je teška 15 milijardi dolara. Pojedini podaci iz 2005. godine pokazuju da je u američkim klinikama za plastičnu hirurgiju za godinu dana potrošeno 9,4 milijardi dolara, a da je broj zakazanih tretmana pod „noževima britanskih doktora lepote” povećan za 60 odsto.