Prvo kopno koje sportski jedriličari, ali i kapetani velikih turističkih kruzera iz Evrope ugledaju posle plovidbe preko Atlantika najpovoljnijom rutom od Las Palmasa na Kanarskim ostrvima, obično je ostrvo Barbados.
Zeleni dragulj u nisci smaragda Kariba najisturenije je od Ostrva privetrine i najpitomije po konfiguraciji: nisko, zeleno, blago brdovito i pošumljeno nepreglednim poljima šećerne trske čije boje se tokom godine uzbudljivo menjaju od zelene do zlatnožute, zavisno u kojoj fazi zrenja je biljka, vodeći proizvod ove zemlje ruma i turizma.
Kada je Kolumbo na svom prvom putovanju 1492. godine prelazio Atlantski okean raspisao je ogromnu nagradu za onog ko prvi ugleda kopno. Svilen prsluk i deset hiljada španskih zlatnika kraljice Izabele trebalo je da dobije mornar Rodrigez de Trijana jer je 12. oktobra ugledao upravo brežuljke Barbadosa i rt Harison point. Poklikom „kopno” De Trijana je otvorio novu epohu u razvoju ljudske civilizacije, ali nagradu nije dobio jer ju je Kolumbo strpao u svoj džep. Uvređeni mornar otplovio je u Alžir i priključio se gusarima ne bi li nekako naplatio dug. Do danas se održao običaj da sportske jedrilice koje prvi put prelaze Atlantik nagrade člana posade koji prvi ugleda kopno flašom vina i dolarom, da se ne bi kao zlosrećni Rodrigez de Trijana priključio gusarima.
Englezi su 340 godina vladali ostrvom kao kolonijom i ostavili administrativni aparat koji sve nedostatke nacionalne ekonomije i izvoza čuvenog belog ruma nadoknađuje cenama svega što privlači turiste a ponajviše taksama.
Ono što predstavlja posebnu atrakciju za mnoge svetske putnike su berba i prerada šećerne trske i pravljenje ruma od čuvene melase, nusproizvoda u kristalizaciji šećera od trske. U zanimljivim, prastarim pogonima gde se isparivačima, koji se greju otpadom šećerne trske u procesu proizvodnje, kristalizuje i melje šećer, turisti mogu da probaju tek napravljen crni rum, koji još nema onu čuvenu zlatnosmeđu boju, ili bezbojni – beli barbadoski rum. Kažu da te ture najčešće i čine ljubitelji kapljice koje ostale zanimljivosti ostrva uopšte ne dotiču već dane provode u ovim destilerijama gde može da se kupi i nekoliko decenija star rum, naravno, po paprenim cenama.
Oni koji bi da obiđu ostrvo mogu to da učine biciklom koji je jeftin za iznajmljivanje (pet barbadoskih dolara). Kako nema velikih uzbrdica, to je i jedan od najopuštenijih načina za razgledanje jer ne možete da se izgubite. Ako odete do Bačebe, mestašca na istočnoj strani ostrva, kružnim krivudavim putevima kroz bujajuće zelenilo, palme, ananas, banane i polja šećerne trske, ponovo ćete stići do „Karlisa beja”, sidrišta u Bridžtaunu.
Vlaga i toplota uopšte ne smetaju velikom broju turista koji, polako, postaju i glavni izvor prihoda ljubaznih ali nadasve dostojanstvenih ostrvljana. Uglavnom, ko želi da vidi raj sa plakata iz turističkih agencija sigurno će to i doživeti dolaskom na ostrvo ruma, koktela i muzike.

Ostale vestiArhiva