U mozgu pušača se dešavaju hemijske promene slične onima koje u mozgu izazivaju droge heroin i kokain, saopštili su naučnici Američkog instituta za borbu protiv zavisnosti.

Naučnici već godinama veruju da nikotin stvara zavisnost kao i najteže vrste droga, ali nisu mogli da utvrde zašto, piše u izveštaju koje prenosi "Glas Amerike".

Naučnik Roj Vajz i njegova ekipa su u novom istrazivanju uporedjivali moždano tkivo pušava i zavisnih laboratorijskih miševa.

"Svaka ćelija mozga je mašina koji proizvodi peptide koji se mogu nazvati hemijskim kuririma, odnosno receptorima koji omogućavaju komunikaciju izmedju ćelija i odražavaju osetljivost mozga na droge", rekao je Vajz.

Naučnici su otkrili da su u peptidima identične promene, koje stvaraju veću osetljivost mozga na droge.

Vajz je rekao da je zabrinjavajuće koliko su te promene dugotrajne. "Reč je o pušačima koji su se te loše navike odrekli više godina pre smrti tako da smo bili iznenadjeni da se njihov mozak tako dugo nije oporavio od posledica nikotina", rekao je Vajz i dodao da je istraživanje sprovedeno na moždanima ćelijama osoba, koje su za života zaveštali svoje organe.

Vajz je zaključio da ti podaci pokazuju da zavisnost od pušenja, odnosno nikotina, izaziva strukturalne promene u mozgu koje opstaju dugi niz godina čak i kad se prekine sa pušenjem.

U drugoj studiji, naučnici su ustanovili da jedno uvlačenje dima cigareta dostavlja nikotin u mozak tokom pet otkucaja srca.

Jednom u mozgu, nikotin menja hemijsku reakciju ćelija. Što osoba više puši, više nikotina je potrebno mozgu, navodi se u toj studiji.

Ostale vestiArhiva