Infarkt, moždani udar, dijabetes, rak, zubni karijes, istrošene kosti... Spisak bolesti koje su ozbiljna i postojana pretnja savremenom čoveku podugačak je. Strahovi od bolesti boraju čelo, spuštaju veđe i teraju „miran san” onima čija je najveća briga, opravdano ili bezrazložno – njihovo zdravlje.
Od koje god bolesti da strahuju, ljudi bi trebalo da znaju koliko i na koji način na zdravlje utiče ono što piju ili ne piju.
Prošle godine je tim stručnjaka iz oblasti zdravlja i ishrane, uz podršku Unilever zdravstvenog instituta iz Holandije, objavio studiju „Vodič za piće” sa željom da ljude upozori i odgovori od unošenja nekorisnih kalorija kroz piće.
Nevolja na koju je ukazao Beri Popkin, vođa ovog projekta, jeste uticaj sokova na gojaznost, ali i na mnoge druge bolesti koje predstavljaju pretnju savremenom čoveku.
Kalorije unesene sokovima i napicima čine 21 odsto ukupno unesenih kalorija, iznosi se u studiji koja obuhvata stanovnike Amerike. U poslednjim decenijama, korišćenje slatkih sokova povećano je uglavnom na štetu mleka koje ima jasnu nutricionu vrednost. Od sedamdesetih godina prošlog veka do danas dnevni unos kalorija po osobi u SAD neprestano se uvećavao, a polovinu tog povećanja čine upravo napici sa dodatkom šećera. Posebnu nepovoljnost predstavlja činjenica da, uprkos velikoj kalorijskoj vrednosti, sokovi ne smanjuju osećaj gladi i ljudi nemaju potrebu da jedu manje ukoliko su popili „brdo” slatkih sokova. Ispitivanja su pokazala da ova pića imaju loš uticaj i na zube.
Kada je reč o kafi i čaju, njihov uticaj na zdravlje je znatno bolji. Uprkos činjenici da kafa povećava krvni pritisak, nije utvrđeno da utiče na bolesti srca, a pouzdano se može reći da smanjuje rizik od razvijanja dijabeta dva, određenih vrsta raka i Parkinsonove bolesti. Turska i nefiltrirana kafa, ipak, povećavaju štetni LDL i ukupni nivo holesterola. Nije utvrđeno da sam kofein predstavlja problem za zdravlje i ravnotežu tečnosti u organizmu, ali je trudnicama preporučeno da povedu računa o unosu ove supstance, jer može dovesti do spontanog pobačaja.
Ispitivanjem uticaja na životinje ustanovljeno je da čaj smanjuje opasnost od pojave raka, ali se ne može tvrditi da isto dejstvo ima i na čoveka. Čaj, ipak, pomaže sprečavanju stvaranja kamena u bubregu, a četiri-pet šolja crnog čaja dnevno pomaže širenju arterija i protoku krvi kroz srce.
Alkohol, pre svega, predstavlja rizik za dobro zdravlje. Alkohol u veoma malim količinama može uticati povoljno na sprečavanje srčanih napada i pojavu dijabeta dva, ali studijom nije utvrđen povoljniji uticaj određenih vrsta alkohola kao što je crno vino, u odnosu na druge. Alkohol povećava opasnost od pojave raka dojke, visokog pritiska, demencije...
Mleko, pokazala su ispitivanja utiče dobro na kosti, razvoj metaboličkog sindroma i smanjuje opasnost od povišenog pritiska .
Dakle, ukoliko spadate među one ljude kojima je zdravlje zaista na prvom mestu, spustite „vruću čašicu” na sto, zaboravite na razne kole, preslatke sokove i hrabro navalite na šolju hladnog mleka.

Ostale vestiArhiva