Gradjani Nemački najdeblji su u Evropskoj uniji, pri čemu je bolesno gojazno 75,4 odsto muškaraca i 58,9 odsto žena.
Bolesna gojaznost se, zavisno do izvora, definiše kao težina bar 20 ili bar 30 odsto veća od normalne za odredjenu visinu, uzrast i pol.
Mediji citiraju rezultate studije Medjunarodne asocijacije za proučavanje gojaznosti koja će biti objavljena u nedelju, prema kojoj posle Nemaca na listi najdebljih u EU slede Britanci, Kiprani, Česi i Finci.
No, najveći udeo ljudi koji su bolesno gojazni je u Grčkoj, navodi se u studiji.
Najvitkiji su pak Italijani, Francuzi, Danci, Švedjani i Holandjani.
Loš "rezultat" koji su u istraživanju postigli Nemci, kao i Česi, po oceni stručnjaka može lako da se objasni.
Profesor Univerziteta u Minhenu Bertold Bolecko je za list "Zidojče cajtung" (Sueddeutsche zeitung) podsetio da su Nemci i Česi "najvrednije pivopije", pri čemu "pivo samo daje dodatne kalorije, a ne izaziva osećaj sitosti".
U studiji se ukazuje i da se 60 odsto gradjana Nemačke nedovoljno kreće.
Svetska zdravstvena organizacija ustanovila je da je bolesna gojaznost poprimila karakter epidemije i ubrojala je medju deset najvećih rizika po zdravlje.
U razvijenim zapadnim zemljama godišnje oko 2,6 miliona ljudi umire od posledica bolesne gojaznosti.
Nedavno je Svetska zdravstvena organizacija saopštila da je za lečenje bolesti koje pored ostalog nastaju i zbog preterane telesne težine, kao što su dijabetes, srčana i oboljenja zglobova, u Nemačkoj 2003. godine potrošeno više od 73 milijarde evra.
Posebno je tada istaknuto da u Nemačkoj dva miliona dece ima preteranu telesnu težinu, od čega 800.000 pati od bolesne gojaznosti koja se naziva i adipozitas (adipositas, engleski: obesity).
Za samo deset godina, od 1993. do 2004. se udeo predebelih medju nemačkom decom povećao za skoro 30 odsto.

Ostale vestiArhiva