Borba protiv globalnog zagrevanja zapravo je borba za zdravlje stanovništva čitave planete.
Smanjenjem emisije ugljendioksida u atmosferu ostvaruje se i ekološka i direktna zdravstvena korist, ističe Dajermid Kembel-Lendrum, stručnjak Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za uticaj globalnih promena prirodne sredine na zdravlja, prenela je agencija Asošijeted pres.
Urbano zagadjenje vazduha godišnje ubija oko 800.000 ljudi širom sveta. Više od polovine tih smrtnih slučajeva dešava se u Kini, drugom (posle SAD) najznačajnijem zagadjivaču atmosfere gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte.
Popularisanjem pešačenja ili vožnje biciklom umesto korišćenja automobila, mogli bi da se smanje učestalost dijabetesa i srčanih bolesti, koje se ubrzano šire zemljama u razvoju.
Ovih dana se u Bangkoku razradjuje izveštaj o klimi Medjuvladinog panela za klimataske promene, u kojem je angažovano 2.000 naučnika. Akcenat diskusija je na visokim troškovima uvodjenja ekološki prihvatljivije prakse.
S porastom temperature se očekuje i širenje bolesti koje prenose komarci, kao što je tropska groznica poznata pod imenomdenga, dok će česte poplave dovesti do širenja dijareje i oboljenja s tim u vezi.
Globalno otopljavanje imaće za posledicu i rast broja neuhranjenih ljudi u zemljama u razvoju, a očekuje se i veća učestalost bolesti i povreda, koje su posledica vrelih talasa i elementarnih nepogoda.
Od tih problema nas ne dele decenije - oni su već tu, naglašavaju naučnici.
Prema procenama SZO, u 2.000. godini je, zbog zdravstvenih problema vezanih za klimatske promene, umrlo 150.000 ljudi, od čega gotovo 90 odsto u Aziji i Africi. Tom brojkom nisu, medjutim, obuhvaćeni smrtni slučajevi u vezi sa zagadjenjem vazduha.

Ostale vestiArhiva