Jezero Taho (Lake Tahoe) dobilo je ime po reči Vaso indijanaca, koja znači obala jezera. Legenda kaže da je zli duh progonio jednog nevinog indijanca. Tada mu je Veliki duh, u želji da pomogne, dao jednu granu sa puno lišća, kako bi on, dok beži, bacao lišće za sobom. Od lišća bi se stvorilo jezero, koje bi zli duh morao da pređe. Kada je video zlog duha, uplašeni indijanac je ispustio celu granu sa svim lišćem i tako se stvorilo ogromno jezero. Kada je zli duh stigao do obale jezera, odustao je od potere. Od tada je jezero Taho za indijance bilo sveto mesto.
Područje oko jezera je od iskona bilo naseljeno Vaso indijancima. Evropljani su, u potrazi za zlatom, prvi put i to sasvim slučajno, otkrili jezero 1844. godine. Već polovinom 20. veka počela su da se dižu prva naselja, a jezero je nagli razvoj doživelo nakon Drugog svetskog rata sa navalom bejbi-bumera, i sa izgrađivanjem autoputa zbog Olimpijade, koja je održana u skijalištu Skvo Veli (Squaw Valley) 1960. godine.
Vremenski uslovi na Tahou su veoma dobri, ali i prilično nepredvidljivi. Ima oko 250 sunčanih dana u godini, teške snežne vejavice karakterišu sredinu zime, ali ne treba da vas iznenadi ako zateknete sneg i u junu. Vlažnost je veoma niska, naročito leti, a temperature dostižu i do 38 ºC, tako da je kupanje sasvim uobičajena zabava.
U zavisnosti od toga gde se nalazite, postoje dva načina da dođete na Taho jezero. Dve karakterne crte Amerikanaca, kada je reč o putovanjima, su potreba za komocijom i lenjost. To znači da vam je mnogo jednostavnije da na jezero dođete avionom. Izuzetno frekventni aerodrom je lociran u Saut Lejk Tahou (South Lake Tahoe), gradiću na južnoj obali jezera, a dva puta, I-50 i 89 će vas za najviše 45 minuta odvesti do bilo koje lokacije na obali jezera.
Nemojte razmišljati previše o taksiju. Naravno da postoji i ta opcija, ali vam je mnogo jeftinije da iznajmite kola. Preko Interneta se može napraviti rezervacija za oko 30 dolara dnevno, sa osiguranjem i neograničenom miljažom. Taksista će vam toliko uzeti samo da vas odveze do hotela. Sva kola su nova, 2005. godište, sa svim mogućim pogodnostima (klima, cd plejer...), a i cena goriva je pristupačna, tako da će vam vožnja sigurno predstavljati zadovoljstvo.
Ako ste se zaputili kolima, potrebno vam je oko sat i po od Sakramenta (Sacramento) (oko 100 milja), ili oko tri sata, to jest oko 190 milja od San Franciska (San Francisco). Veći deo vožnje je autoputem, ali avantura počinje kada se približite na oko 30 milja (oko 45 kilometara) od jezera Taho. Autoput I-80 vodi na severnu obalu jezera, prema mestu Taho Siti (Tahoe City) i taj put nije naročito problematičan (niti zanimljiv), mada ide kroz srce planina Haj Sieras (High Sierras). Ako vam je prvo odredište Saut Lejk Taho, moraćete da krenete autoputem I-50, a samo putovanje ovom relacijom predstavlja atrakciju za sebe. I-50 se penje u planine tolikom brzinom, da ćete za pola sata doći iz pitomih krajeva sa blagom klimom u tri metra visoke snežne smetove (naravno zimi, što podrazumeva period od novembra do aprila). Zmijoliki put će vas voditi kroz visoke četinarske šume, pored kamenitih brzaka, a ako otvorite prozor, osetićete sveži miris iskonske prirode (nije preporučljivo za zimski period duže od desetak sekundi). Postoje česta stajališta pored puta, a ako odvojite nekoliko minuta da oslušnete dah planine, oslobodićete se barem 50 odsto stresa koji ste nakupili tog dana.
Doduše, pošto veći deo posetilaca na jezero Taho dolazi avionom, putevi su pomalo zapušteni i verovatno ćete steći utisak da vožnja, ipak, traje predugo.
Mesto za prenoćište možete naći u nekom od bezbroj hotela u Saut Lejk Tahou ili Taho Sitiju. Cene počinju od oko 80 dolara, a usluga je, naravno, američka - ni o čemu ne morate da brinete. Za veće grupe je moguće iznajmiti i kuću od 500 do 5.000 dolara za noć, uz, naravno, holivudsku komociju.
Zapadna obala Amerike se, u kulturološkom smislu, razlikuje od istočne pre svega po mnogo manjem uticaju evropske kulture. Samim tim, naglašeniji je drugačiji vid života od onoga koji je nama razumljiv. Zbog toga će možda prvi susret sa gradićima na ovom jezeru biti pomalo razočaravajući, zato što ulice nisu naročito uređene, uglavnom se nižu prodavnice, a većina Amerikanaca će pre ići kolima 100 metara niz ulicu, nego da malo prošeta, tako da su šetališta locirana uglavnom uz obalu jezera, što se ne vidi sa glavnog puta. Ipak, ne treba se obeshrabriti, mesta za zabavu ima svugde. Dok su Taho Siti i Saut Lejk Taho namenski uređeni za prenoćište i hranu, gradić na samoj granici Kalifornije i Nevade Stejtlajn (Stateline) je predviđen za zabavu. Pošto je kockanje u Kaliforniji zabranjeno, a u Nevadi nije, dobrodošlicu na samoj granici koja prolazi kroz centar gradića će vam poželeti niz velelepnih kazina. Tamo ćete imati priliku da okušate sreću na najraznoraznijim dostignućima savremene tehnologije za uzimanje novca, ali i uživo za stolom sa šarmantnim krupijeom i gospođicama u bikiniju koje trčkaraju okolo.
Nećete se pokajati, ako odvojite jedan dan za obilazak jezera kolima. Put nije naročito dug, svega stotinak kilometara, ali će vam oduzeti više sati, ako želite samo da se provozate. Istočna obala jezera je izuzetno stenovita i manje je naseljena od zapadne, ali baš iz tog razloga svi sa džepom milionske dubine imaju "vikendice" na toj strani. "Skromni domovi" koji oduzimaju dah, kako maštovitošću, tako i grandioznošću, samo se nižu kraj puta.
Na ovom jezeru su snimljeni i neki poznati filmovi: Kum, Grizli Adams, a svi oni koji se sećaju onog starog kaubojca Bonanca (Bonanza) će imati priliku da svrate na Ponderosa Ranč (Ponderosa Ranch) na severoistoku jezera i osveže uspomene.
Zapadna obala jezera je i urbanizovanija i zanimljivija od istočne. Put 89, bilo da njime krenete iz Saut Lejk Tahoa ili Taho Sitija, jedno je od najfascinantnijih iskustava na Tahou. Put koji vodi kroz prijatne borove šume će vam gotovo iz svakog ugla pružiti pogled koji oduzima dah, bilo da pogledate jezero ili planinske vrhove koji ga okružuju. Krivine, uzbrdice i nizbrdice mogu bez ikakvih problema da pariraju i najnapornijim crnogorskim putevima, a jedan deo puta je izgrađen na samom vrhu planine, tako da imate dve provalije koje vas prate sa obe strane. Nakon toga, nekoliko dana ne možete da se otmete utiscima koje ste tamo stekli.
Ako želite da napravite dobre fotografije za sve one kojima ćete se hvaliti gde ste bili, obavezno se spustite do Emerald Beja (Emerald Bay) i Vajkingsholma (Vikingsholm), letnje kuće izgrađene u stilu nordijskog zamka. Bilo da se okrenete prema malom zalivu sa prelepim ostrvcetom na kome se nalazi Vajkingsholm, ili prema planinama sa kojih se sliva ogroman vodopad, fotografije će vam biti fantastične. Do vodopada se može doći uz nekoliko minuta pešačenja. Ozon koji izbija iz utrobe planine će vas osvežiti za nekoliko dana.
Verovatno ćete do sada već ogladneti, pa ako ste poneli hranu, možete da svratite do Blis Stejt Parka (Bliss State Park), popularnog piknik područja i da pod plavim nebom i pored još plavljeg jezera provedete nekoliko mirnih trenutaka.
Svi oni koji bi nešto želeli da nauče o istoriji mesta, u Taho Sitiju će naći dva muzeja koji im mogu u tome pomoći. Muzej Gejtkipers Kebin (Gatekeeper's Cabin Museum), kuća napravljena od debala koja su ručno tesana, mesto je gde se nalaze eksponati koji govore o ranoj istoriji života oko jezera. Odeća indijanaca, rana oprema za skijanje, kao i fosili koji su tamo pronađeni, govore veoma mnogo o jezeru Taho. Votson Kebin Living muzej (Watson Cabin Living Museum) je koliba za mlade bračne parove s početka 20. veka. Opremljena je originalnim nameštajem i sačuvan je osećaj starine u njoj.
Ako ste došli da uživate u snežnim čarolijama, definitivno ste na pravom mestu. S obzirom na to da je nakon Aspena Taho najpopularnije skijalište u Americi, ponuda je na najvišem svetskom nivou.
Hevenli Veli (Heavenly Valley) je najviše i najpopularnije skijalište, a locirano je na granici Kalifornije i Nevade, kod Saut Lejk Tahoa. Ima zavidnih 85 staza, sa nekoliko nivoa težine, od onih dečjih, pa do profesionalnih, čak i rizičnih staza. Tačno 29 brzih ski liftova mogu da vas odvedu na najrazličitije tačke na području od 19 kvadratnih kilometara. Hevenli Veli je najviši od vrhova koji okružuju jezero i nijedna fotografija ili film ne mogu da dočaraju pogled koji puca pred vašim očima. Godišnje na ovu stazu napada oko devet metara snega koji se zadrži od početka novembra, čak do kasnog aprila, tako da svako ima dovoljno vremena da isplanira vreme za skijanje. Pošto je ovo skijalište na svetskom nivou u svakom smislu i cene su "svetske", tako da se mnogi često opredeljuju za alternative koje jezero Taho nudi.
Skvo Vali, domaćin zimskih Olimpijskih igara 1960. godine, jedno je od najposećenijih skijališta u Americi. Osim kvalitetnih staza prilagođenih za svakoga, Skvo Veli vam pruža mogućnost da odete i na klizanje, a ni ljubitelji belog sporta nisu zanemareni. Teniski tereni su otvoreni cele godine, isto kao i bazen i đakuzi koji se nalazi na otvorenom - savršeno mesto za opuštanje. Možete da obiđete okolinu na konju, a oni zimogrožljivi mogu da razgledaju krajolik iz ogromnih luksuznih žičara, koje u toku celog dana prevoze mnogobrojne turiste i skijaše. Skvo Veli je, takođe, poznata po godišnjem okupljanju pisaca, što privlači autore iz celog sveta.
Osim ova dva, postoji još niz manjih (i jeftinijih) skijališta, kao što su:
Alpin Medouz (Alpine Meadows), skijalište srednje veličine na severnoj obali, udaljeno svega nekoliko milja od Skvo Velija, zatim Dajmond Pik (Diamond Peak), takođe srednje skijalište, poznato po opasnoj stazi Blek Dajmond (Black Diamond), kojom malo njih odlučuje da skija, Kirkvud (Kirkwood), skijalište na južnoj obali koje ima najviše snega od svih skijališta na Tahou...
Jezero Taho zaista ne može ni sa čim da se uporedi, kada je reč o prirodnim lepotama Amerike. Boravak tamo, nekoliko dana, pružiće vam ne samo fizički odmor, već i mentalno opuštanje. Doduše, olakšaće vam i novčanik, ali stvarno je vredno svakog dinara (dolara).

Ostale vestiArhiva