Kašalj iz grla (laringelani kašalj) - Javlja se iznenadnim napadima, po karakteru je zaglušujući, bez iskašljaja, pri kojem bolesnik obično nema vremena da udahne (što može da izazove vrtoglavicu), često prati upalu i nadražaj u grlu. Obično bolesnik sam kaže da se kašalj javi nakon osećaja golicanja u grlu. Najčešće ga prate simptomi upale ždrela.
Trahealni kašalj (kašalj iz dušnika) - Po karakteru sličan prethodnom, uz prizvuke „laveža“. Prate ga prilično jaki bolovi iza grudne kosti. Javlja se kod upale dušnika (traheje). U početku je, dok traju bolovi, suv, a sledi iskašljavanje.
Kašalj kod bronhitisa - Kašalj koji se javlja kod akutnog bronhitisa obično nema prethodno navedenih simptoma. Traje stalno, bez karakterističnih napada. U početku je suv i neproduktivan, a potom iskašljaj može biti proziran, što obično karakteriše virusne infekcije ili je, pak, žućkast do zelenkast, što je znak da je nastupila bakterijska infekcija. Hronični bronhitis (najčešće kod pušača) obično prate karakteristični napadi kašlja izjutra: traju dok se ne iskašlje oskudni, gusti sekret koji se tokom noći nakupi u disajnim putevima.
Astmatični kašalj - Javlja se kod opstruktivnih bolesti pluća (npr. astme). Obično je nadražajan, a kod blažih oblika bolesti podstiče ga dubok udah, udisanje hladnog vazduha, smejanje. Nakon napada kašlja, obično se u plućima oseti otežan izdah i sviranje u grudima.
Kašalj nakon jela - Napadi kašlja koji se javljaju nakon uzimanja hrane (obično tečne) mogu da znače uspostavu veze između jednjaka i disajnog sistema (tzv. fistula), što često vidimo kod tumora pluća ili jednjaka. Kod starijih ljudi kod kojih je poremećen refleks gutanja (npr. zbog Parkinsonove bolesti) takođe se može javljati nakon uzimanja hrane ili pića jer deo sadržaja može doći u disajni sistem.

Ostale vestiArhiva