Grad na reci Izar i obroncima Alpa, lociran na raskrsnici puteva i odlično povezan sa okolnim turističkim atrakcijama, sjajno je mesto za posetu, svakako vredno boravka dužeg od jednog dana.
Stigavši u rano jutro, krećemo se put starog centra čiji početak označava Karlstor – Karlova kapija. Prolazimo kroz gigantski otvor kompaktnog kamenog zida bež boje, okružen dvema širokim osmatračnicama. To je renovirani ostatak nekadašnjih odbrambenih bedema, jedna od tri granične tačke starog dela grada.
Ušavši u ulicu Neuhauserstrasse, pešačku zonu punu tržnih centara, skrećemo levo – ka jednom od obeležja panorame Minhena. Visoke, graciozne kule – bliznakinje cigla crvene boje, sa malim zelenim kupolama na vrhu, pripadaju katedrali Frauenkirche. Masivna vrata koja se nalaze između 100-metarskih tornjeva vode u unutrašnjost dugačku 40m. Prvi naš korak poklapa se sa Đavoljim – sa crnim otiskom stopala na mestu sa kog je Sotona posmatrao crkvu bez prozora; zapravo, sa te pozicije, bočni prozori se ne vide od gotskih lukova i ukrasa... A zidovi, tavanica, dekoracije, sve je čisto bele boje, različito od raskošnih enterijera drugih zapadnjačkih katedrala... Impozantna veličina, ipak nije mogla da neutrališe utisak sterilnosti, pa ubrzo izlazimo i nastavljamo ka Marien Plac – u, centralnom trgu.
Na samom trgu, ispred nas se ukazuje Neues Rathaus – Nova Većnica, fascinantna građevina koja mi je prethodne godine zarobila pogled i disanje! Ogromna je i moćna, sa kamenom fasadom tamno sive boje, sa mnoštvom prepletenih figura bavarske istorije i visokom kitnjastom gotskom sat-kulom i statuom Minhenskog deteta. Taj impresivni prizor izaziva mešavinu osećaja, ledi i oduševljava... Ne mogu da se otrgnem sećanju na noćni doživljaj ovog zapanjujućeg čardaka, kada, pod halucinantnim svetlima, alegorične predstave oživljavaju i same pričaju! Vidim da i moji drugari, pri pogledu na jutarnju, pitomiju sliku, proživljavaju slično…Kombinacija jeze i divljenja, skroz nas je probudila, pa skrećemo levo, ubeđeni da idemo u pivnicu odakle je Hitler započeo puč!
Zapravo, ulazimo u poznatu Hofbrauhaus, na pivo od sabajle! Smestivši se za masivni drveni sto okružen klupama, prvobitno sa mišlju da ćemo, možda, biti jedini, postaje očigledno zašto je najveći sajam piva baš u Minhenu! Svaki sto je popunjen posetiocima različitih fizionomija – od suvonjavih arijevskih lica i smežuranih žena, do ljudi u odelima na poslovnom sastanku! Pretpostavljamo da oni piju Radler, miks piva i limunovog soka... Ali mi naručujemo Wiesse Bier – pivo koje, posle pola krigle, koči žlezde! Slatkasto je i zamućeno, nije prošlo sve faze proizvodnje pa izaziva alkoholno vrenje tek u želucu! Upozorivši drugare na brzinu delovanja, ni sama ne uspevam da ispatim odluku da budem uračunljiva. Rumenih obraza, konstatujemo da je vreme za doručak, pa zaustavljamo punačku crnokosu Hajdi u tradicionalnoj haljinici, koja nosi korpu sa Brez'n – perecama veličine rudarske šake. A počinje i muzika! Muzikanti obučeni u leder-hozne, sa čohanim šeširićima s peruškama, proizvode um-pah-pah zvuke, uz oduševljenje prisutnih! Radni je dan, a ovde je žurka od zore! Kako li je, onda, na Oktoberfestu...
A onda na red dolazi i plan koji smo, pola u šalji, pola u zbilji, kovali prethodnih dana.U Minhenu se nalazi jedan od najpoznatijih evropskih (ako ne i svetskih) salona za body-piercing – Wild Cat. Krećemo na drugi kraj grada, s poteškoćama u nalaženju obližnje U-Bahn stanice. Posle malo lutanja, nalazimo željeni lokal; već shvatam da neću biti samo moralna podrška u akciji. Zidovi su crvene boje, sa staklenim vitrinama u kojima je izložen hm, nakit?! Neki komadi su toliko veliki da mi nije jasno kroz koji deo tela se to provlači! Ljubazna crnokosa devojčica daje nam formulare i smešta nas u čekaonicu. Sedeći na drap kožnoj kocki, listam časopis specijalizovan za ekstremne varijante samopovređivanja – body branding, body mod, scarification... Gledajući albume sa skupova zaljubljenika u ovaj sport, čini mi se da gledam scene filma "Gospodari Pakla" II! Pojedinci za kožu leđa kače kuke, koje su lancima obešene na plafon! Parovi se međusobno povežu kukama, spajajući se i u bolu... Čelične šipke i alke po licima žitelja Berlina (čak i na zdravstvenim radnicima), samo su blaga estetizacija spram ovih grotesknih zabava!
Pojavljuje se majstor – nizak, proćelav 40-godišnjak sa jarećom bradicom, sa upadljivo svetlim očima, kuglicama i tunelima na ušima, usnama, nosu... Prepoznajem lice – maločas sam ga videla zakačenog za plafon! U momentu se kolebam i pitam šta mi to treba; polu – nesvesno krećem za njim u "ordinaciju"... Sedam da me dezinfikuje i vidim još: on na čelu ima ispupčenja! To su implanti - na sredini čela ima tri metalne nitne koje čine osu! A sa obe strane, simetrično su postavljene po tri kugle ispod kože! Kad malo bolje pogledam, jedna nitna mu je ispala... ali taj opis ću preskočiti.
Ali, ovaj čudni čika je neverovatno prijatan i profesionalan. Čak i boja glasa mu je nekako smirujuća. Iz ležećeg položaja upijam detalje njegovog imidža - nakit, tetovaže, žigove... uz opuštenu priču zahvat je urađen bezbolno, kao i ostatku ekipe. Rezultat ovog izleta je – tri probušene bradavice, jedan pupak i jedna usna.
Krećemo nazad, srećni što nam i dalje važi karta za metro, jer nam je ostalo jedva za junk-food!
Kontamo kako smo u pivnici potrošili poprilično (kako obično i biva u kafani), a dokrajčili se u Wild Cat-u, pa smo sad osuđeni na turski roštilj. Ostavljam drugare da se dave u kebabu, sedam u bus i zadovoljna mazohističkim peckanjem novog erotskog detalja, već planiram sa kakvim ću se suvenirom sledeći put vratiti iz Minhena!

Ostale vestiArhiva