Mnogi ljudi koriste pomeranje sata unazad da ugrabe sat duže za spavanje. Ali čak i tako male promene mogu da poremete rutinu u spavanju i da izazovu semisomniju, tj. iscrpljenost izazvanu nedovoljnim odmorom, kaže britanski stručnjak za spavanje dr Nil Stenli.
On procenjuje da je ljudima potrebno najmanje tri dana da se potpuno prilagode ovoj promeni. Ljudi se osećaju odmorni i relaksirani kada se ujutru probude nakon dodatnog sata provedenog u krevetu, ali je telu neophodno bar 72 sata da se navikne. Dr Stenli kaže da bismo osećali manje umora ako bismo se "izduvali" pred spavanje.
"Baš kao što se zagrevamo pred vežbanje, tako je telu neophodno opuštanje pred spavanje kako bismo lakše podneli ovu promenu", zaključuje ovaj doktor za spavanje.
ideju o pomeranju vremena prvi je došao Britanac Villijam Vilet, graditelj iz Londona. On je smatrao da će ljudi biti zdraviji i srećniji ako satove pomere 20 minuta unapred u aprilu, odnosno unazad u septembru. Njegova ideja nije prihvaćena sve do Prvog svetskog rata kada se pokazalo da je ekonomski isplativo maksimalno iskoristiti dan. Od 1916. zvanično je uvedeno pomeranje sata napred-nazad.
Trenutno, klizno računanje vremena praktikuje oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi. Od 2002. godine u Evropi letnje računanje počinje poslednje nedelje u martu i završava se poslednje nedelje u oktobru.
Nekoliko zemalja na južnoj hemisferi - Australija, Novi Zeland, Čile, Brazil, Paragvaj, Urugvaj, Namibija i baze na Antarktiku, tokom septembra i oktobra počele su sa letnjim računanjem vremena.Mnogi ljudi koriste pomeranje sata unazad da ugrabe sat duže za spavanje. Ali čak i tako male promene mogu da poremete rutinu u spavanju i da izazovu semisomniju, tj. iscrpljenost izazvanu nedovoljnim odmorom, kaže britanski stručnjak za spavanje dr Nil Stenli.
On procenjuje da je ljudima potrebno najmanje tri dana da se potpuno prilagode ovoj promeni. Ljudi se osećaju odmorni i relaksirani kada se ujutru probude nakon dodatnog sata provedenog u krevetu, ali je telu neophodno bar 72 sata da se navikne. Dr Stenli kaže da bismo osećali manje umora ako bismo se "izduvali" pred spavanje.
"Baš kao što se zagrevamo pred vežbanje, tako je telu neophodno opuštanje pred spavanje kako bismo lakše podneli ovu promenu", zaključuje ovaj doktor za spavanje.
Na ideju o pomeranju vremena prvi je došao Britanac Villijam Vilet, graditelj iz Londona. On je smatrao da će ljudi biti zdraviji i srećniji ako satove pomere 20 minuta unapred u aprilu, odnosno unazad u septembru. Njegova ideja nije prihvaćena sve do Prvog svetskog rata kada se pokazalo da je ekonomski isplativo maksimalno iskoristiti dan. Od 1916. zvanično je uvedeno pomeranje sata napred-nazad.
Trenutno, klizno računanje vremena praktikuje oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi. Od 2002. godine u Evropi letnje računanje počinje poslednje nedelje u martu i završava se poslednje nedelje u oktobru.
Nekoliko zemalja na južnoj hemisferi - Australija, Novi Zeland, Čile, Brazil, Paragvaj, Urugvaj, Namibija i baze na Antarktiku, tokom septembra i oktobra počele su sa letnjim računanjem vremena.

Ostale vestiArhiva