Pacijenti, koji dožive manji moždani udar izloženi su većoj opasnosti da u roku od nedelju
dana dobiju veći udar i moraju hitno da budu podvrgnuti terapiji, saopštili su britanski naučnici.
Istraživanje, objavljeno u SAD, poakzalo je da pacijenti, koji odmah prime terapiju posle manjih moždanih udara, nemaju opasnost od dobijanja većeg udara. Medjutim, pacijenti koji ništa ne preduzimaju posle manjih moždanih udara, imaju 11 odsto veću opasnost da u toku te iste nedelje dobiju snažniji udar.
"Mini moždani udari su 'slabije verzije' većih moždanih udara i uzrokuju simptome kao što su ošamućenost, utrnulost jedne ruke ili noge, kao i poremećaj vizuelne percepcije. Takvi simptomi nisu jaki i ljudi ih često zanemare", kaže britanski naučnik Piter Rotvel sa Univerziteta u Oksfordu.
Snažniji moždani udar može da uzrokuje paralizu, gubitak govora, kognitivnu konfuziju (poremećaj pamćenja i razlučivanja), a mnogi pacijenti ga i ne prežive.
Rotvel je ispitao više od 10.000 pacijenata, koje je podelio u nekoliko grupa. U studiji se navodi da je pet odsto bolesnika, posle slabijih udara, dobilo veći moždani udar u roku od pet dana.
"Opasnost od većeg šloga kod bolesnika, koji su odmah bili pod terapijom posle manjih udara, znatno je manja", rekao je Rotvel.
Većinu moždanih udara uzrokuje blokada jedne od arterija koje vode do mozga. Jedan odredjeni broj moždanih udara može da bude i hemoragija (krvarenje), uzrokovano pucanjem krvnog suda u glavi.
Više od dve trećine pacijenata koji su doživeli snažan moždani udar nikada se u potpunosti ne oporavi.

Ostale vestiArhiva