Autistična deca imaju više sive mase u delovima mozga zaduženim za društvene odnose i vizuelno učenje u odnosu na decu koja ne pate od tog poremećaja, zaključak je stručnjaka Dečje bolnice u Filadelfiji.
Koristeći dve nove sofisticirane tehnike magnetne rezonance (DTI i ABM), filadelfijski tim je pratio kretanje molekula vode kroz mozak i registrovao male promene u sivoj masi mozga 13 dečaka koji su patili od autizma ili Aspergerovog sindroma, kao i 12 zdravih dečaka. Prosečna starost ispitanika bila je jedanaest godina.
"Za razliku od ranijih tehnika, ove nove mogu da registruju suptilne promene u hiljadama malih odseka mozga", objasnio je za Rojters glavni autor studije Manzar Aštari.
Filadelfijski stručnjaci ustanovili su da autistična deca imaju više sive mase u parietalnim režnjevima mozga, koji se dovode u vezu sa tzv. "sistemom miror neurona" (neurona-ogledala), koji su odgovorni za osećaj empatije, emotivnog iskustva i za vizuelno učenje.
S druge strane, kod autistične dece se javlja manjak sive mase u regionu desne amigdale. Taj manjak je u srazmeri sa stepenom oštećenja sfere društvene interakcije.
Pokazalo se da su veće količine sive mase u levom parietalnom regionu mozga kod zdrave dece iz kontrolne grupe u direktnoj vezi sa višim koeficijentom inteligencije, dok kod autistične dece nije bilo veze izmedju ta dva faktora zato što taj deo njihove sive moždane mase nije dobro funkcionisao.
Autizam pogadja 1,5 miliona Amerikanaca i predstavlja razvojni poremećaj s najvećom ekspanzijom. Obično se javlja u prve tri godine života, ometajući socijalnu interakciju i sposobnost komunikacije.

Ostale vestiArhiva