Mikrobiolozi sa Univerziteta u Arizoni sproveli su istraživanje u nekoliko američkih gradova i ispitali koliko su kancelarijski prostori zagađeni bakterijama. Prema rezultatima njihovog istraživanja, „pet najzagađenijih površina bile su (redom): telefoni, pisaći stolovi, ručice slavina, ručice na vratima mikrotalasnih rerni i kompjuterske tastature", piše list „Gloub end mejl". U izveštaju se kaže da „na pisaćem stolu prosečno ima sto puta više bakterija nego na kuhinjskom stolu i 400 puta više nego na WC daski".
Stjuart Levi, lekar i mikrobiolog sa Univerziteta Tufts, kaže da „poplava antibakterijskih proizvoda predstavlja opasnost jer bi mogla da dovede do pojave bakterija koje su otporne na antibakterijske sapune i na antibiotike".
- Dezinfikovanje doma antibakterijskim sredstvima za čišćenje liči na „ubijanje muve maljem" - kaže Levi.
S druge strane, sredstva za čišćenje koja se koriste u domaćinstvu, kao što su izbeljivači, hidrogen i vruća voda i sapun, uklanjaju prljavštinu, ali ne podstiču bakterije da mutiraju u druge oblike koji su otporni na sredstva za čišćenje.
- Bakterije su naši saveznici. S njima moramo da budemo u miru - kaže Levi.
Istraživanja koja su sprovedena u Americi pokazala su da na gotovo svim novčanicama koje su u opticaju ima streptokoka, enterobaktera, pseudomonasa i ostalih klica. One „mogu biti opasne za osobe sa slabim imunitetom, kao što su bolešljivi stariji ljudi i osobe koje boluju od HIV-a ili side - piše „Gloub", i dodaje da su na nekim novčanicama nađene čak i neke opasnije bakterije.
Istraživači zato napominju da bi bilo vreme da se počne s „pranjem novca" u doslovnom smislu. U Japanu građani već mogu da podižu novac iz „higijenski čistih bankomata", koji izdaju jene koji su prethodno bili zagrejani do temperature od 200 stepena Celzijusovih. Tako visoka temperatura omogućava da se unište mnoge bakterije, a da se pri tom ne spali novac. Stručnjaci zato savetuju da posle diranja ovih predmeta obavezno operete ruke.

Ostale vestiArhiva