Slobodno vreme
Zdravlje
Bakterija neplodnosti
05.03.2008. 12:00
Izvor: Press
Bakterija neplodnosti
Hlamidija je veoma česta polno prenosiva bolest koja može da prođe neopaženo, a da ostavi ozbiljne posledice kao što je sterilitet
Zaraza bakterijom hlamidijom trahomatis danas je, uz genitalne HPV infekcije, najčešća moderna „tiha" seksualno prenosiva bolest u svetu. Infekcija hlamidijom veoma je uobičajena kod osoba koje često menjaju partnere.
Ana Mitrović, ginekolog u GAK „Narodni front", objašnjava da hlamidija spada u polno prenosive bolesti i može da prođe neopaženo, a da ostavi ozbiljne posledice na reproduktivno zdravlje.
- Mogući simptomi su pojačan sekret, bolovi u maloj karlici, neuobičajeno vaginalno krvarenje, bolovi pri polnom odnosu, povišena temperatura, bolovi u predelu uretre i bešike. Međutim, moguće je da nema nikakvih simptoma, a da hlamidija godinama boravi u organizmu žene i da je otkrijemo tek kada se javi problem steriliteta, koji vrlo često izaziva ova bakterija. Otkriva se pronalaženjem u brisu ili kada na laparoskopskom pregledu uočimo posledice hlamidije koje se uglavnom odnose na stvaranje priraslica ili na poremećaj građe jajovoda koji sprečava kvalitetnu oplodnju - kaže ona.
Infekcija hlamidijom kod muškarca ne mora da remeti kvalitet sperme, ali prenošenjem na partnerku, ukoliko ona ostane u drugom stanju, može da izazove probleme koji dovode do spontanog pobačaja i infekcije ploda.
- Problem je veliki ako žena pobaci u prva tri meseca trudnoće, a još je strašnije ako se desi da se porodi, na primer, u 27. nedelji. Onda je to dete nedonošče sa koplikacijama. U svakom slučaju opasno je da znate da imate infekciju, a da je ne lečite - kaže Mitrovićeva.
Prema njenim rečima, infekcija hlamidijom se ne otkriva redovnim ginekološkim pregledom i Papa testom, već su neophodne posebne analize.
- Hlamidija i Papa test ne idu zajedno. To znači da žene koje redovno idu na ginekološki pregled i imaju uredne nalaze ne znači da nemaju hlamidiju. Bris na ovu bakteriju posebno se radi. Hlamidija se leči antibioticima i podrazumeva lečenje oba partnera. U toku lečenja par treba da pokuša sa apstinencijom, a ako ne može, onda da makar koriste kondom - kaže Mitrovićeva.

Redovne kontrole preventiva
Mitrovićeva preporučuje da, ukoliko je neko u stabilnoj vezi i koristi savremene metode kontracepcije, jednom u dve do tri godine ili češće, ukoliko promeni partnera, proveri da li postoji infekcija hlamidijom.
- Trebalo bi pre trudnoće obaviti pregled na kome bismo videli sve ono što možemo da izlečimo pre. Ali, po pravilu kod nas se trudnoća dešava slučajno i često smo nespremni i dolazimo u situaciju da lečimo infekcije u trudnoći kada je korišćenje lekova relativno dozvoljeno - kaže ona.

Sve više mladih zaraženo
Procenjuje se da je kod nas hlamidijom zaraženo 7-15 odsto seksualno aktivnih osoba, a posebno zabrinjava porast obolevanja mladih. Godišnje se u svetu registruje oko 100 miliona novih slučajeva, od čega u SAD oko šest miliona, u Evropi oko 10 miliona infekcija koje su 2003. rezultirale sa 600.000 upala jajovoda, od kojih je 120.000 završilo neplodnošću. Posle izlečene hlamidijske infekcije organizam ne stiče otpornost i svako može iznova da se inficira.