Već godinama unazad lekari iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine upozoravaju da voda iz javnih bunara – česmi nije za piće. I po poslednjem izveštaju iz prošlog meseca te zdravstvene kuće, voda iz javnih bunara ne preporučuje se za piće. Međutim, sugrađani je i dalje piju i koriste za kuvanje u ubeđenju da je lekovita i zdravija od one iz vodovoda. U Novom Sadu ima 16 bunara, a u funkciji nije šest, jer su presušili.
Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju prof. dr Budimka Novaković kaže da je i u februaru uzorkovana voda sa svih bunara i da analize pokazuju da ona nije za piće zbog izmenjenog sastava. Tako, recimo, u vodi na česmi u ulici 1.300 kaplara na Limanu primećeno je da su izmenjene organoleptičke osobine, povećana je koncentracija ukupnog gvožđa i mangana.
– I u parku na Limanu 3 voda nije ništa bolja, jer su i tamo pronađene povećane koncentracije gvožđa i mangana, a izmenjene su i organoleptičke osobine. Isto je i s vodom iz bunara kod Spensa. U vodi u bunaru Snežna Marija velika je koncentracija nitrita i povećana elektroprovodljivost. Naravno, ta voda se može koristiti kao tehnička, odnosno za pranje automobila i za zalivanje cveća – objašnjava dr Novaković.
Ništa bolja situacija nije ni u vodi iz bunara Ribarsko ostrvo, Elektrovojvodina u ulici Alberta Tome, u kojoj je takođe utvrđena povećana koncentracija gvožđa i mangana, a promenjene su i organoleptičke osobine. Na česmi u ulici Jožefa Marčoka na Limanu 4 voda takođe ne valja, a u njoj je povećana koncentracija amonijaka i gvožđa, utvrđena je povećana elektroprovodljivost i izmenjene su organoleptičke osobine. U vodi iz bunara na Limanu 4 u Balzakovoj 62 takođe su povećane pomenute vrednosti.
– Bunari su trenutno presušili na Limanu 4 u ulici Banović Strahinje (i stari i novi), dva na Ribarskom ostrvu, bunar kod Jodne banje i bunar u Masarikovoj – kaže Novakovićeva.
Od te vode vreba dvostuka opasnost. Sem što nije ispravna, obično se toči u plastične flaše i kanistere. Kanadski naučnici s Univerziteta Kalgari upozoravaju na to da je korišćenje starih plastičnih boca štetno po zdravlje. Navika da se u ispražnjenu bocu ponovo sipa sok ili voda i da se iz nje pije – dvostruko je opasna. Prvi razlog je razvoj bakterija u boci. Ako se boca stalno iznova upotrebljava, te bakterije ulaze u kružni ciklus i ponovo dospevaju u organizam. Drugi razlog je činjenica da polimer od koga se boce prave – polietilen terpalat – s vremenom oslobađa opasne toksične materije, od kojih je ona s imenom DEHA posebno opasna i dokazano kancerogena. Zato naučnici ističu da su boce namenjene za jednokratnu upotrebu te da ih posle toga treba reciklirati.
Načelnik Klinike za infektivne bolesti dr Jovan Vukadinov potvrdio je za GL da neispravna voda i te kako može negativno uticati na zdravlje ljudi, a najčešće oboljenje je proliv.
– Voda, kao i hrana, može pruzrokovati trovanja, a simptomi su povišena temperatura i vodeni proliv. Ukoliko je proliv jak i čest, pacijent bi trebalo da ode u bolnicu i primi dozu infuzije zbog dehidratacije. Inače, svaka voda koja ima izmenjen sastav može izazvati stomačne tegobe, a čak se dešava da se zbog takve vode javljaju i masovna trovanja – epidemije. Najčešća epidemija prouzrokovana vodom jeste žutica A – upozorava Vukadinov i kaže da naši ljudi jednostavno nemaju zdravstvenu kulturu te i dalje piju vodu za koju stručnjaci kažu da nije za piće.
Naši sugrađani su na zagađenje bunarske vode u Limanskom parku imali različite komentare. Dok su neki smatrali da je danas sve zagađeno, pa samim tim i voda, drugi nisu smatrali da je u pitanju neko ozbiljnije zagađenje.
– Ne znamo da li je voda bakteriološki ispravna, ali je odlična za probavu, čak i bolja od vode iz flaše. Svi kažu da je puna gvožđa, što je dobro. Nigde ne piše da je zagađena, neki kažu da se o tome može čuti na radiju, ali ja nisam čula. Komšija pije, mi pijemo, a i čula sam da je odlična za cveće – rekla je za GL sugrađanka Sofija.

Česmovača najbezbednija
Na osnovu mikrobioloških i fizičko-hemijskih pregleda vode za piće iz fabrike vode i vodovodne mreže "Vodovoda", tokom februara utvrđena je mikrobiološka ispravnost u 99 odsto pregledanih uzoraka vode za piće i fizičko-hemijska ispravnost preko 90 odsto pregledanih uzoraka vode za piće.
U Institutu za javno zdravlje Vojvodine kažu da je voda iz gradskog vodovoda najbezbednija za piće, kao i da Novosađani imaju tu privilegiju da piju kvalitetnu vodu iz gradskog vodovoda.

Ostale vestiArhiva