Tiamin, vitamin B1 ili aneurin hidrohlorid je jedan u kompleksu Be vitamina. Otkriven je slučajno, kada je japanski lekar Umetar Suzuki primetio da brašno od celog zrna pirinča leči bolesnike od bolesti beriberi. Tek kasnije, 1926. godine, dva naučnika, Jansen i Donat, izdvojili su ga i nazvali aneurin ili „antineuritički” vitamin. Hemijski sastav vitamina B1 je devet godina kasnije otkrio Robert Vilijams i nazvao ga tiamin. Ovaj vitamin ima važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata i masti, i u proizvodnji energije. Značajan je i za normalan rast i razvoj, pravilan rad srca, funkcionisanje nervnog sistema i organa za varenje.
Od doc. dr Elke Stefanove, neurologa iz Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije, saznajemo da se tiamin nalazi u količini od 0,1 mg do 100 mg u integralnom brašnu, kvascu, grašku, pasulju, boraniji, spanaću, džigerici, orasima, semenkama suncokreta, kikirikiju, žumancetu, bananama, soji. Toplota i alkalna sredina ga razgrađuju i zato tokom kuvanja u povrća ne treba dodavati sodu bikarbonu.

Trnu ruke
Tiamin je rastvorljiv u vodi i ne može dugo da se zadržava u organizmu. Posle resorpcije u crevima, odlazi u mišiće. Ukoliko ga u organizmu nema dovoljno, tokom dve nedelje nastaju mišićna slabost, gubitak osećaja u rukama i nogama, glavobolja, gubitak apetita, loše pamćenje, neraspoloženje, depresija. Simptomi početnog nedostatka mogu da se ispolje i preteranim zamorom, preosetljivošću, opstipacijom, otocima, uvećanjem jetre, srčanim tegobama, trnjenjem u nogama i rukama i značajnim gubitkom u telesnoj masi.
Dugotrajni nedostatak vitamina B1 primećen je hroničnih alkoholičara, kod osoba sa slaba resorpcijom hranljivih sastojaka, a ređe u slučajevima konzumiranja prevelikih količina pojedinih namirnica i napitaka, kao što su sirova rečna riba, školjke, kafa i čaj. Dijabetičari takođe mogu da imaju nedostatak vitamina B1, kao i osobe koje su na dugotrajnim i nepravilnim dijetama.
Pojedini lekovi mogu da smanje količinu vitamina B1 u organizmu. To se prvenstveno odnosi na visoke doze antibiotika, sulfa-preparate, kontraceptivne pilule i medikamente za suzbijanje kiseline u želucu, upozorava dr Stefanova i ukazuje na neophodnost dodatnog uzimanja tiamina osoba koje uzimaju ove lekove.
U uslovima nedostatka vitamina B1 nastaje poremećaj metabolizma, objašnjava naša sagovornica. Glukoza se tada ne razgrađuje adekvatno, stvaraju se i nakupljaju piruvat i laktat. Zbog toga je izuzetno važno da se svakom bolesniku sa sumnjom na deficit B1 on odmah terapijski nadoknadi, pre bilo kakvih infuzionih rastvora, a naročito pre bilo kakvog davanja petoprocentne glukoze.

Dve bolesti, isti uzrok
Dugotrajni nedostatak vitamina B1 izaziva dva oboljenja, navodi doktorka Stefanova, beriberi i Vernike-Korsakofljevu bolest. Beriberi izaziva promene na srcu i na perifernim nervima. Ispoljava se u dva oblika, „vlažnom“, kada nastaju otoci i nakupljanje tečnosti u plućnoj maramici i stomaku, ili „suvom“, bez otoka, s izolovanim oboljenjem perifernih nerava. Od beriberija naročito obolevaju pothranjene osobe. Uzrok ove bolesti je nepravilna ishrana i uzimanje namirnica koje su bogate ugljenim hidratima, a siromašne belančevinama i povrćem. Beriberi može da nastane i u stanjima povećanih metaboličkih potreba, kao što su trudnoća, maligni tumori, sistemske infekcije i alkoholizam.
– Oboleli od beriberija imaju osećaj trnjenja i bol u stopalima, otežan hod, slabost mišića, pad stopala. Često se kod tih bolesnika primećuju i ugašeni mišićni refleksi na nogama. Mogu da nastanu i poremećaji u radu srca, („lupanje“), brzo zamaranje i otoci potkolenica. Lečenje se sastoji od uzimanja tableta B1 vitamina u količini od 50 do 100 mg dnevno. Kada se posumnja na bilo koji poremećaj želudačno-crevne apsorpcije, tiamin se daje u obliku injekcija. Nadoknadom nedostajućeg vitamina postepeno se normalizuje stanje bolesnika.
Drugu bolest koja nastaje zbog dugotrajnog nedostataka vitamina B1 opisao je dr Karl Vernik 1881. godine i po njemu je nazvana Vernikeova encefalopatija. Ovaj naučnik je otkrio da se akutni nedostatak tiamina može ispoljiti konfuzijom i paralizom očnih mišića. Vernikeovu encefalopatiju najčešće uzrokuje alkoholizam, ali može da je izazove i dugotrajna pothranjenost koja nastaje zbog nedovoljnog unosa tiamina, ili povećanih metaboličkih potreba. Genetskim ispitivanjima je utvrđeno da sklonost prema ovoj bolesti imaju i osobe koje su genski predodređene za određeni enzimski deficit. Ukoliko se takve osobe podvrgnu preteranom unosu ugljenih hidrata (davanje glukoze intravenskom infuzijom) mogu da dobiju akutnu encefalopatiju.
Vernike-Korsakofljev sindrom se sastoji iz akutne i hronične faze. Prvu obeležava poremećaj očnih pokreta i koordinacije tela, hod s raširenim nogama, slično kao kod alkoholne degeneracije malog mozga; konfuznost (s dezorijentacijom, poremećajima pažnje, apatijom, retko stuporom i komom), ali se svi znaci pojavljuju samo kod malog broja obolelih. U drugoj fazi nastaje psihoza.

Odbija komarce
Doktorka Stefanova naglašava da se Korsakofljeva psihoza nadovezuje na Vernikeovu encefalopatiju, kada nastane selektivno oštećenje kratkoročnog pamćenja (nemogućnost učenja novih informacija) i to u nesrazmeri sa drugim mentalnim funkcijama. Tada bolesnik praznine u pamćenju često ispunjava izmišljotinama. U pojedinim delovima mozga mogu da nastanu i simetrična oštećenja sa višestrukim malim krvarenjima.
Prepoznavanje Vernike–Korsakofljevog sindroma je od velike važnosti, naglašava doc. dr Elka Stefanova. Nelečen, napreduje do smrtnog ishoda, čak i uz primenu tiamina i to kod 10 do 20 odsto bolesnika. U akutnoj fazi se bolesniku uz uravnoteženu ishranu daje tiamin injekcijama u venu ili mišić. Zanimljivo je da se okularni simptomi većinom potpuno povlače već za nekoliko sati po uvođenju terapije, dok se drugi simptomi i znaci povlače sporije.
Dijagnoza nedostatka vitamina B1 se postavlja laboratorijski, indirektno, ispitivanjem transketolizne aktivnosti u eritrocitima, a može se izmeriti i količina vitamina B1 u krvi, ali kod dijabetičara ova analiza nije pouzdana i može da bude lažno negativna.
Dnevne potrebe vitamina B1 zavise od kalorijskog unosa i iznose 1,1 mg za muškarce i 0,8 mg za žene. U trudnoći treba uzimati dodatnih 0,2 mg, a za vreme dojenja je potrebno još 0,4 mg. U slučaju njegovog nedostatka potrebe za ovim vitaminom se nadoknađuju injekcijama u dozi od 50 do 100 mg dnevno. Lečenje vitaminom B1 zahteva veliku opreznost, budući da može da izazove anafilaktičku reakciju. Najbolje je vitamin B1 uzimati u kombinaciji s ostalim vitaminima Be kompleksa ili suplementima gde ima i mangana, savetuje doc. dr Elka Stefanova.
Trovanje vitaminom B1 je veoma retko, budući da je rastvorljiv u vodi i da se višak izlučuje. Ipak, smatra se da količina od tri grama može da izazove ovu neželjenu pojavu.
Vitamin B1 mogu da koriste u posebnim situacijama i osobe koje ga imaju dovoljno, mada takva upotreba još nije u potpunosti naučno prihvaćena. Tiamin je „lek“ protiv mučnine na putovanjima i dobra je zaštita od ujeda komaraca, jer se smatra da se njegov miris izlučuje preko kože i odbija komarce.

Ostale vestiArhiva