Strepnjama da će se ovaj vreli period u kome smo se našli i koji je već ozbiljno „udario“na zdravlje građana obeležiti celo predstojeće leto, po prognozama meteorologa nema mesta, mada se oni kao profesionalci uglavnom ograđuju od predviđanja na duži rok.
- Prema većini prognoza ovo leto će biti malo toplije. Prosečne maksimalne temperature u glavnom gradu za jul i avgust su oko 28 do 29 stepeni, ali nije ništa neuobičajeno da u toku leta 10 ili dvadeset dana bude sa temperaturama koje prelaze 30, pa i 35 Celzijusa - objašnjava za Glas Branko Sparavalo iz „Meteosa“. On kaže da se temperature koje su iznad 40 stepeni smatraju ekstremnim i retkim na našem području i da je relativno mala verovatnoća da ćemo ih izmeriti na našim termostatima.
U većini mesta u Srbiji juče je temperatura prelazila 33 stepena, a u Kruševcu i Vranju popela se na 35, Kragujevcu, Kraljevu, Čačku i Jagodini na 36, dok je u glavnom gradu bila 34 stepena.
Međutim, imamo osećaj da je svaka godina toplija od prethodne i da na sopstvenoj koži osećamo globalno zagrevanje. Sparavalo ne odbacuje tvrdnje da je „sve toplije“ i da su „u poslednjih 20 godina premašeni mnogi temperaturni rekordi“.
- Tako je i ovaj 28. maj jedan od najtoplijih majskih dana ikad zabeležen - kaže Sparavalo.

Žega udara u glavu
Posledice tog rekorda prvi su osetili psihijatrijski i srčani bolesnici, pa su lekari i hitne medicinske službe ovih dana imale „pune ruke posla“. Mnogi ljudi su doživeli šlog i ozbiljne neurološke probleme, a povećan je i broj saobraćajnih nezgoda - više od 160 na teritoriji Srbije, u kojima je povređeno 53 osobe.
I naši južni susedi Makedonci su se juče suočili sa afričkim temperaturama, koje su bile najviše na jugu države, pa su mediji zabeležili da je veliki broj ljudi doživeo kolaps, moždani udar i infarkt.
Dok se borimo za dašak vazduha ili za milost hladovine, retko razmišljamo da je povećan broj tropskih dana tokom leta, a zime bez snega ozbiljni pokazatelji promena klime na našem području.
Vrućina, međutim, nije samo naš, već sve više globalni problem oko kojeg se države dogovaraju i organizuju. Primetan porast temperature zabrinjava ceo svet jer naučnici beleže stalni rast, zbog čega očekuju da će tokom sledećih 50 ili 100 godina doći do njenog znatnog povećanja, možda čak za tri do četiri stepena. S druge strane, taj rast će dovesti do povećanog isparavanja i velike količine padavina, što će, opet, imati ozbiljne posledice za poljoprivrednu proizvodnju.
Sada lekari savetuju svima zaštitne kreme, naočare za sunce, a učeni ljudi razmišljaju kako da na sličan način zaštite celu planetu. Zato se paralelno sa nastojanjima da se smanji efekat staklene bašte, naučnici trude da postave „kosmičke suncobrane“ koji bi svet zaštitili od prejakog sunca.

Naučnici traže rešenje
Dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, Pol Krutzen, predložio je da se nekoliko miliona tona sumpora prebaci u gornje slojeve atmosfere što bi, kako on procenjuje, jedan odsto sunčeve svetlosti vraćalo natrag u svemir i tako smanjilo zagrevanje. I sam autor ideje priznao je da bi štetna posledica takve aktivnosti bila pojava kiselih kiša.
Australijski naučnik Tim Fleneri takođe je pristalica upumpavanja sumpora u vidu gasa u stratosferu da bi se smanjilo prodiranje sunčevih zraka prema zemlji i zagrevanje planete. I ovaj naučnik zna da takav „iznuđeni projekat“ nije savršen jer bi rezultat realizacije bilo to što će ljudi morati da zaborave da je nebo plavo, pošto će ono zbog ubačenog sumpora menjati boju od žutog do crvenog. Ipak, Flender smatra da je takav projekat poslednja nada da se zaustave klimatske promene koje neće moći da se kontrolišu.
Američki astronom Rodžer Ejndžel predlaže lansiranje miliona malih, lakih zastora od providnog filma, prečnika oko pola metra i teških oko jedan gram. Oni bi smanjili zagrevanje za oko dva procenta. Lansiranje bi se obavljalo specijalnim elektromagnetnim lanserima, svakih pet minuta, tokom deset godina. Astronom Kertis Strak, ima drugačiju ideju i predlaže korišćenje prašine, koje na mesecu ima u neograničenim količinama, za stvaranje duguljastog oblaka. Zaklanjajući sunce nekoliko sati mesečno, taj oblak bi smanjio osunčanost zemlje za više od jedan odsto.

UBISTVENA KLIMA
Ako zagrevanje izmakne kontroli, čovečanstvo će biti izloženo većim povredama, bolestima i većoj stopi smrtnosti koje su povezane sa prirodnim katastrofama, naletima vrućine i povećanim zagađenjem vazduha - upozorila je nedavno Svetska zdravstvena organizacija.
Kako prosečna globalna temperatura raste, povećava se i broj i intenzitet nepoželjnih vremenskih događaja kao što su poplave, oluje, naleti nesnosnih temperatura, suše.
Usled klimatskih promena u svetu godišnje u proseku umre oko 150.000 ljudi, objavila je SZO.

BORBA ZA RESURSE
Prosečna temperatura na Zemlji, u ovom trenutku, je za 0,8 stepeni viša nego pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi masovno počeli da troše fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferi.
Neki stručnjaci za klimatske promene smatraju da će otopljavanje najviše promeniti ekologiju oko severnog i južnog pola, ali će biti i uzrok neviđene borbe između pojedinih zemalja za prirodne resurse Arktika i Antarktika.

LEDENI MASIVI MENJAJU GEOGRAFIJU
Kanadski klimatolozi otkrila su nove velike pukotine na arktičkim lednicima što smatraju ključnim dokazom daljeg globalnog otopljavanja. Ove promene su otkrili na velikom ledenom masivu u Vart Hant, a utvrdili su da se na njemu vide i drugi znaci intenzivnog otapanja i razaranja ledene strukture. Neke od pukotina su duge i do 16 kilometara, a primećeno je da je već počeo da se raspada. Očekuje se da će se delovi masiva brzo odlomiti i pretvoriti u plivajuća ostrva u okeanu, a to će biti događaj koji će izmeniti geografiju severnih obala.

Ostale vestiArhiva