Stešnjen između značajno većih suseda (Tajland, Kina, Kambodža, Vijetnam, Mjanmar), za Laos (ili Narodnu Demokratsku Republiku Laos) možda je najtačniji opis „zaboravljen". Međutim, jedna od najsiromašnijih zemalja jugoistočne Azije ipak s pravom može da ponese epitet „dragulja s Mekonga" - nekoliko stvarno velikih i značajnih atrakcija iz godine u godinu sve više privlače turiste. Reke u svom zmijolikom toku, bujne džungle, živopisne pijace i mesta, budistički hramovi i pre svega izolacija od stranih uticaja nude turistima pravi pogled na tradicionalni život u Indokini. Od plodnih nizija u dolini reke Mekong do robusnih Anamit planina - Laos je zagonetan i relativno neistražen, možda najpoznatiji po činjenici da je zemlja na koju je palo najviše bombi u svetskoj istoriji.
Prvi podaci o Laosu datiraju iz 12. veka, kada je vojskovođa Fa Ngum proglasio sebe za kralja Zemlje miliona slonova, vazalne države pod krunom Kambodže. U vekovima koji su usledili, smenjivali su se gospodari - od Tajlanđana do Francuza (kratko Japanaca) i konačno nezavisnosti 1949. godine. Iako formalno neutralan u američko-vijetnamskom ratu, preko Laosa je išla pomoć za Vijetkong, pa je američka vojska na severni deo zemlje bacila 1,9 miliona metričkih tona bombi (na celu Evropu tokom Drugog svetskog rata palo je 2,2 miliona).
Godine 1975. posle šestovekovne monarhije uspostavljen je komunistički režim, koji se održao do danas uz, ipak, blage pomake (pre desetak godina dozvoljena je privatna svojina). Zemlja bez mora, ali s brojnim drugim prirodnim lepotama otvorila je granice.
Čudesna već i zbog koegzistencije budizma i komunizma, Laos je zemlja šarmantnih i filozofski nastrojenih ljudi. Stoga, jedino čime treba da se naoružate pre polaska jeste - strpljenje - kada jednom već stignete, ne žurite - stvari se ovde odvijaju polako i zbog vas se neće ubrzati.

Vodopadi, pećine, arheološka nalazišta
Grad Luang Prabang je na Uneskovoj listi svetske baštine od 1995. godine. Ovaj fenomen, smešten na visini od 700 metara, oživeo je posle decenija rata i revolucije, a jedna je od omiljenih turističkih destinacija kako zbog prelepih građevina, tako i zbog spokoja prirode kojom je okružen. Grad je miks različitosti - svetlucavih krovova hramova, oronulih francuskih provincijskih kuća i multietničkog stanovništva.
Khone Phapheng su najveći vodopadi u jugoistočnoj Aziji i već zbog toga ih vredi videti. Nalaze se u pokrajini Phan Don koja je takođe dom retke vrste iravadi delfina koji se tu mogu videti.
Pak Ou - spektakularne pećine opravdano su slavne zbog svoje upadljivosti - uklesane su u krečnjačku stenu iznad reke. Pećine su prepune slikama i statuama Bude svih veličina i stilova, ali je najreprezentativniji klasični Buda koji stoji.
Pha That Luang (na naslovnoj) u Vientinanu je najznačajniji nacionalni spomenik u Laosu, simbol je i budizma i državnog uređenja. Iz daljine, spomenik izgleda gotovo kao mnoštvo pozlaćenih projektila. U okruženju je visokim zidovima opasan manastir s nežnim prozorima, delo kralja Anouvonga (rani 19. vek) izgrađen kao odbrana od invazije. Crkva je i mesto glavnog festivala u novembru.
Plain of Jars, arheološko nalazište s velikim cilindričnim kamenjem nepoznatog porekla grupisanog na više mesta. Svrha ovog, verovatno 2.000 godina starog kamenja, je nepoznata - lokalni mitovi sugerišu da su korišćeni za sahrane. Teški su više od šest tona, mnoge manje su odneli kolekcionari.
Wat Phu Champasak je manja verzija često poređena s Angkor vatom u Kambodži. Mističnu atmosferu mu daju ispreturani paviljoni, svetilište, neobjašnjivi krokodil u kamenu i visoko drveće koje ga obavija. Svake godine ovde se održava festival koji posećuju hodočasnici, koji se mole i ostavljaju ponude, svira se muzika i svi igraju. Zabavljaju se uz tajlandski boks i borbu petlova.

Viski od pirinča i „zmijsko vino"
Laoska kuhinja je vrlo slična tajlandskoj. Osnova svega je, naravno, pirinač (khao niaow) koji se jede rukama iz malih činija. Nacionalno jelo je laap, salata od mlevenog mesa i začina, prelivena sokom od limuna i čili papričicama. Drugi favorit je tam maak hung, začinjena salata od zelene papaje, a na meniju je rado viđena i začinjena pečena piletina.
Nacionalno piće je „beerlao" - sveprisutno i ukusno pivo, jedno od nekoliko laoskih izvoznih proizvoda. Žuti logo sa siluetom tigrove glave može da se vidi svuda. Viski od pirinča - lao-lao - zovu i „zmijsko vino", jer je obavezan „sastojak" zmija ili škorpion i vrlo je jeftin, a kafa je jedna od najboljih u svetu.
Kada je o kupovini reč, najatraktivniji proizvod je svila. Na pijaci u Vijentianu svilena ešarpa košta od tri evra pa naviše u zavisnosti do kvaliteta, dizajna i veličine. Cenkanje se očekuje.

Nema seksa sa domaćinima
Kada i ako se nađete u Laosu, treba znati ponešto i o običajima. Za ulazak u crkvu, obucite se kako je propisano (dugačke pantalone, dugačke majice, suknje) i izujte cipele pre ulaska (izuvanje je obavezno i za privatne kuće). U Laosu je život usporen i vrlo retko organizovan. Ostanite hladni, jer domaće stanovništvo smatra ljutnju ili bes vrlo smešnim (a i neće vam olakšati stvari, naročito kada je reč o državnoj birokratiji). Poštovanje monaha je deo laoskog života i oni svoje obaveze shvataju vrlo ozbiljno. Zapamtite da je njima zabranjeno da dodiruju žene. Neki od njih su se zavetovali na ćutanje i neće vam odgovoriti čak i ako su vas razumeli. Takođe, nemojte da ih primoravate da se slikaju s vama i ne započinjite razgovor ako primetite da nisu raspoloženi. Seksualni odnosi s domaćim stanovništvom su zabranjeni (osim ako nije reč o braku). I najvažnije: ne govorite loše o državnom uređenju!

Ostale vestiArhiva