Evropljani ne poklanjaju dovoljno pažnje vlastitom zdravlju, jer se ne hrane pravilno, dosta puše i piju, premalo se bave fizičkim aktivnostima i vrlo brzo i nekontrolisano posežu za lekovima.
Ovu konstataciju izrekli su ministri zdravlja 27 članica Evropske unije na ovonedeljnom sastanku u Luksemburgu, zaključivši da sve to zajedno pogoduje pojavljivanju bolesti, među kojima su i one najteže kao što je rak.
Posledice lošeg odnosa prema vlastitom zdravlju ne mogu se odstraniti izgradnjom bolnica i obrazovanjem zdravstvenog kadra - to je jedna je od poruka sa tog skupa, rečenica koja predstavlja sublimaciju iskustva članica EU.
Kao posebno raširen problem današnje Evrope označeno je olako posezanje za lekovima, često bez ikakvih konsultacija sa lekarima.
Tablete se uzimaju i u slučajevima kad je dobro poznato da bi zdravstvene teškoće bile bolje prevladane umerenim fizičkim aktivnostima, poput šetnje ili lakih vežbi.
Hronični bolesnici, poput onih koji pate od dijabetesa i povišenog krvnog pritiska, radije posegnu za lekom nego što su spremni da poslušaju savet lekara da se malo aktiviraju. Rašireno je i nekontrolisano uzimanje antibiotika, što je naročito opasno kada se radi o deci.
Evropska komesarka za zdravlje, Andrula Vasiliju, apelovala je na EU, na skupu u Luksemburgu, da posveti više pažnje obaveštavanju građana o pravom ponašanju radi očuvanja zdravlja.
Čak i u najrazvijenijim zemljama malo se govori o pravilnoj ishrani, značaju fizičkih aktivnosti i korišćenju medikamenata, rekla je ona.
To mišljenje je svesrdno podržala ministarka zdravlja Francuske, rekavši da je, zbog takve prakse, kod ljudi rašireno uverenje da im samo lekovi mogu doneti zdravlje.
"Bolesnik koji ne dobije lek, najčešće je razočaran", istakla je Andrula Vasiliju i dodala da lekari ponekad pristaju da "poslušaju svoje pacijente".
Jagmu za lekovima pojačava i sve raširenije i agresivnije reklamiranje farmaceutskih proizvoda, ukazano je na ministarskom sastanku, pri čemu je istaknuta potreba da oglašavanje medicinskih preparata bude podvrgnuto strožoj kontroli.
"Reklama leka često nema puno pokriće u naučnom dokazu njegove stvarne vrednosti", ukazali su ministri, navodeći da zakonska regulativa na tom polju mora biti precizna i - rigorozna, što sada nije slučaj.
"Informacije o lekovima nikako ne smeju biti zavodljive", zaključili su ministri, ističući da medikementi ne smeju biti roba na koju se mame kupci.

Ostale vestiArhiva