Upotreba "klime" ima, generalno gledano, više štetnih nego blagotvornih dejstava na zdravlje, stav je medicinskih eksperata različitih specijalnosti, ali na avgustovskih 35 stepeni Celzijusa teško je poslušati glas razuma.
Kardiolog, docent dr Vesna Stojanov, koja radi u Jedinici za dijagnostiku i lečenje krvnog pritiska u Kliničkom centru Srbije, upozorava da po srce i krvne sudove može da bude vrlo opasno ako klima-uređaj kada je napolju nesnosnih 36 stepeni, kao ovih dana, podesimo na samo 20 ili 22 stepena.
"Sve preporuke upućuju da održavamo razliku od pet, šest stepeni između unutrašnje i spoljne temperature. Kada je razlika između spoljne i unutrašnje temperature velika, na primer 10 stepeni, što se ovih dana često dešava, to može isprovocirati angiozni bol, odnosno napad angine pektoris. Krvni sudovi ne mogu tako brzo da se skupljaju i šire, pa čak i mladi ljudi mogu osetiti bol u grudima. Potencijalno najopasnije su situacije kada se iz klimatizovanih 18 stepeni izađe na vreli asfalt i 50 stepeni Celzijusa, kada dolazi do kolapsa, odnosno padanja u nesvest", kaže za "Politiku" doktorka Stojanov.
Rad i život pod klimom je, po rečima specijaliste za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju profesorke dr Olge Popović-Mladenović, iz ordinacije "Fizikal", sigurno udobniji, zaštićeni smo od preznojavanja i znojenja, pa i manje dolazi do zamora, ali vrlo je važno u kakvom smo položaju telom okrenuti prema rashladnom uređaju.
"Hladan vazduh sa klima-uređaja nikada ne sme direktno da bude usmeren na vrat, deo lopatice, krsni deo leđa, zbog opasnosti od išijasa i ukočenja, ali mora da se čuva i lice, da ne bi došlo do pareze facijalisa, odnosno paralize živca na licu", kaže dr Popović-Mladenović.
Dr Vesna Stojanov upozorava da zbog velikih temperaturnih razlika kojim se izlažemo ovih dana lekari leče mnogo pacijenata sa bronhitisom, pa čak i zapaljenjem pluća.
Profesor Katedre za higijenu i medicinsku ekologiju na Medicinskom fakultetu dr Goran Belojević objašnjava kako je veoma važno praviti razliku između radne sredine i sredine u kojoj živimo. U bankama, poštama, supermarketima, stvar je poslovne politike da bude rashlađeno i prijatno (drugo je pitanje kako je zaposlenima u takvom radnom prostoru), ali za kupce i klijente to je kratko vreme i ne može škoditi. Kada je reč o prostoru u kojem provodimo najveći deo dana, moramo da se odlučimo da li će klima-uređaj da nam bude rashlađivač ili zagađivač.
"Apsolutnu prednost treba dati takozvanim otvorenim rashladnim sistemima, koje koriste i filtriraju spoljni vazduh. To su zdravije 'klime' od onih koje koriste vazduh koji kruži, jer taj unutrašnji vazduh je prepun različitih mikroorganizama, zbog disanja mnogo osoba u jednom zatvorenom prostoru, zbog podizanja prašine sa tepiha po kojem hodamo… Tako se kovitlaju i mikročestice, a mnogi ljudi dobiju bronhitis, upale krajnika, žale se na prehlade", kaže dr Belojević.
Za kućnu "klimu” zatvorenog tipa čišćenje filtera jednom mesečno je stvar opšte kulture, a traje dva minuta.
Iako su lekari listom da "klima” ne treba da se koristi noću, ipak, za one koji se žale na loš san, savetuju da u tom slučaju rashladni uređaj ne treba da se nalazi u spavaćoj sobi, već do nje treba samo da dopiru blagodetni hladni uticaji, pri čemu maksimalno snižavanje temperature treba da iznosi oko 24 ili 25 stepeni.
"Važno je voditi računa da se noću pod klimom ne nalazimo pod direktnim uticajem hladnog vazduha, jer vrlo često dolazi do spazma, odnosno grča i skraćenja mišića, pa to onda zahteva lečenje u vidu lakih masaža i nanošenja toplih gelova, tj. antireumatskih masti na bolna mesta", kaže doktorka Popović-Mladenović.

Ostale vestiArhiva