Roditelji znaju da je čitanje deci izvanredan oblik učenja. Čitanje, osim što omogućava učenje, istovremeno podstiče specifične funkcije mozga koje su osnova kasnijem učenju u životu deteta.
U ovom tekstu donosimo vam deset načina na koje rituali čitanja mogu da podstaknu dete na kasnije uspešnije učenje.

Stvaranje posebnog mesta za čitanje
Osigurajte stalno mesto za čitanje, mesto gde će se vaše dete osećati sigurno i prijatno. Smestite se na omiljenom kauču, okruženi omiljenim igračkama i pokriveni omiljenim ćebencetom. Ovim podstičete više senzorni razvoj mozga. Kada se vaše dete oseća sigurno i prijatno, sva čula (njuh, ukus, sluh, vid i dodir) su stimulisana. Upravo zbog toga, dete će povezati čitanje s nečim što je prijatno, čega će se rado sećati i čemu će se rado vraćati.

Približite se
Obezbedite detetu osećaj sigurnosti tako što ćete ga staviti u krilo ili da ga smestiti bliže sebi. Ovime smanjujete izlučivanje kortizola u mozak. Kortizol je hormon koji deluje poput odbrambenog mehanizma kada su ljudi prestrašeni ili se osećaju nesigurno. Ovaj hormon može da ometa učenje. Kada dete sedi bliže vama (tela vam se dodiruju), kortizol se luči mnogo manje.

Dramatizujte
Koristite različite glasove, različite zvukove i sl. Kad čitate naglas, dramatizujte različite likove. Ovime podstičete slušnu recepciju. Kad je dete u prilici da sluša različite zvuke, ne samo da time priča postaje zabavnija već kod deteta podstiče razvoj veština kritičkog slušanja.

Čitajte pomoću prstiju
Dok čitate naglas, prelazite rukom ispod reči, podcrtajte prstom naslov, autora i glavne reči u priči. Sledite li reči prstom, usmeravate i detetovo oko da prati tekst od leva prema desno. Time podstičete fonemsku svesnost. Fonemska svesnost je mogućnost da čujemo, identifikujemo i koristimo zvuke u govoru. Čuti glas u reči prvi je korak učenja čitanja.

Čitajte iznova i ponovo
Možda ste se vi i zasitili jedne te iste priče koju vaše dete voli da sluša, ali postoje razlozi zašto deca žele da čuju neku priču iznova i ponovo. Time deca organizuju mišljenje višeg reda. Kada dete čuje ili čita priču ponovo, ono uči da predvidi ishod na osnovu prethodnog iskustva i prepoznavanja poznatih rečenica. Sem toga, ovo doprinosi razvijanju memorije jer čitanje iste priče ponovo pomaže deci da razviju veštinu pamćenja.

Snaga reči
Govorite što je moguće normalnije, ali budite svesni da naglašavate reči što tačnije i jasnije. Vaše dete vrlo pažljivo sluša. Ovime podstičete razvoj govora. Kada vas dete sluša, ono sluša jezik koji se govori. To je proces u kojem pomažete detetu da svoje misli pretoči u reči i da istovremeno nauči osnovna pravila korišćenja jezika.
istaknite
Istaknite slike, oblike, boje i brojeve stranica naglašavajući ih dok čitate. Ovime podstičete razvoj vizuelne recepcije. Isticanjem različitih elemenata štampanog teksta ili slike pomažete detetu da uočava detalje na štampanom materijalu.

Upoređujete i uočavajte različitosti
Podstičite upoređivanje dok čitate, na primer, možete pitati dete: „Koje je drvo više?“ ili unositi elemente stvarnog života: „Ti imaš smeđu kosu, koju boju kose ima Snežana?“ Ovime potičete analitičko mišljenje. Upoređivanjem i uočavanjem različitosti detetu pomažete da prepozna odnose među stvarima, kao i različitosti i sličnosti.

Pričanje priče po sećanju
Nakon što ste zajedno pročitali priču, propitajte dete šta se dogodilo na početku i na kraju priče, koji su glavni likovi i šta im se dogodilo i sl. Ovime podstičete mišljenje višeg reda. Dok dete pokušava da objasni događaje svojim rečima, stimuliše mišljenje višeg reda. Ovo može biti težak zadatak u početku, ali ubrzo ćete primetiti kako je dete naučilo da obrađuje informacije u višim kategorijama. Ova aktivnost istovremeno podstiče i aktivnosti slušanja i razumevanja.

Ostale vestiArhiva