Naše bake nisu bez razloga toliko insistirale na jelima od bundeve. Još pre nego što je nauka potvrdila da je bundeva prava riznica minerala i vitamina, narod je ovu zeljastu biljku koristio za jačanje imuniteta, čišćenje kože, ali i ublažavanje tegoba kod bolesti creva, bubrega i bešike. Danas znamo da se u mesu bundeve nalaze velike količine fosfora i kalcijuma, koji zajedno učestvuju u izgradnji kostiju i zuba, gvožđa - koje je važno za krv, kao i snažnog antioksidanta beta karotena, koji štiti organizam. Izuzetno je bogata i vitaminima C i E, poznatim čuvarima mladosti. Tu su i vitamini B grupe, B1, B2 i B6, koji su izuzetno važni za energiju i nervni sistem. Pored toga, bundeva sadrži i pektin, celulozu i druga biljna vlakna koja su važna za dobru probavu. Dragocen je izvor i kalijuma koji potpomaže izbacivanje vode iz organizma.
Ukusne bundevine semenke imaju oko dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda jer sadrže više belančevina, ugljenih hidrata i masti. Ali su takođe vrlo zdrava grickalica jer imaju dosta vitamina B1, B2 i nijacin, zatim fosfora i gvožda, kao i niz drugih zaštitnih i lekovitih sastojaka (od celuloze i pektina do fitosterina, fitina, salicilne kiseline). Grickajući te semenke dobijamo i omega-3 masnu kiselinu koja je poznati čuvar srca, vida i raspoloženja. Istraživanja koja su sprovedena poslednjih godina ukazuju da semenke bundeve sadrže ikukurbitacine, hranljive materije koje mogu da spreče pretvaranje testosterona u mnogo jači oblik tog hormona - dihidro-testosteron, koji je povezan s dobroćudnim povećanjem prostate.
Ulje semenki bundeve takođe privlači veliku pažnju jer sadrži malo bogatstvo nezasićenih masnih kiselina, veliki procenat beta karotena, vitamina E i kalijuma. Lecitin iz ovog ulja pozitivno utiče na snižavanje nivoa holesterola u krvi i sprečava nastanak srčanih oboljenja. Dobar je lek i kada je reč o oboljenjima mokraćne bešike, bubrega i prostate. Lekoviti sastojci smiruju upalne procese i sprečavaju poremećaje u funkcionisanju mokraćnih organa. Zbog specifičnog ukusa i jake arome, dovoljno je da se doda jedna supena kašika ovog ulja prilikom spremanja salata. Ne preporučuje se za prženje jer se na visokim temperaturama uništavaju njegovi lekoviti sastojci. Baš kao i maslinovo, najbolje je bundevino ulje dobijeno hladnim ceđenjem.
Od bundeve se spremaju mnoga ukusna slana i slatka jela. Na menijima mnogih restorana moguće je naći krem supe od bundeve, slane pite, ali i kolače. Najbolje od svega je što je bundeva vrlo dijetalna: u 100 grama ima oko 26 kalorija. Jesenji meseci su sezona kada možemo da maksimalno da iskoristimo blagodeti ove fantastične biljke.

Ostale vestiArhiva