Slobodno vreme
Turistički vodič
U šetnji s kornjačama
17.11.2008. 12:00
Izvor: Press
U šetnji s kornjačama
Jedinstven divlji svet Galapagosa pravo je parče raja za istraživače, ali i turiste željne sunca i mora. Kao nigde na svetu, kontakt s prirodom je gotovo opipljiv - plivanje s morskim lavovima, oči u oči s pingvinima - ovde je normalna stvar
Prepoznatljiv pre svega po jedinstvenom divljem svetu, arhipelag Galapagos je stvarno parče raja za biologe, ornitologe, ali i ljubitelje sunca i mora. Ovde je normalno da plivate s morskim lavovima, da se susrećete oči u oči s pingvinima, da stojite u blizini plavonogih bluna koje hrane mladunce - i sve to na neplodnom terenu od lave, neuporedivom u svojoj avetinjskoj lepoti.
Udaljen oko 1.000 kilometara od kopna (i matične zemlje Ekvadora) i raštrkan na oko 50.000 kvadratnih kilometara u Pacifiku, Galapagos je otkriven (a kako bi drugačije) sasvim slučajno. Kada je 1535. Tomas de Berlanga, prvi panamski biskup, skrenuo s puta za Peru, naleteo je na ostrva i, naravno - kornjače. U svetskim mapama obeležen je 1570. godine, i to kao "ostrva kornjača". Naredna tri veka arhipelag je bio dom gusara, lovaca na kitove i foke, kojima su glavna hrana bile upravo nesrećne kornjače.
Stvari se za Galapagos menjaju kada je na kopno 1835. godine pristao britanski brod "Bigl" na kome je bio Čarls Darvin. On je na ostrvima proveo pet nedelja, tokom kojih je prikupio značajne dokaze za svoju teoriju evolucije. Najviše vremena proveo je na San Salvadoru posmatrajući (i jedući) kornjače. U stvari, prava istina je da je on mnogo više pažnje posvetio geološkim i botaničkim istraživanjima nego životinjskom i morskom svetu.
Prvi stanovnik Galapagosa bio je Irac Patrik Votkins, koji se iskrcao na Santa Mariju i proveo tu dve godine uzgajajući povrće. Ekvador je zvanično proklamovao Galapagos za svoju teritoriju 1832. i od tada je arhipelag počeo da se nastanjuje, doduše, slabo, pre svega, kao kaznena kolonija.
Za Galapagos je presudna bila 1934. godina kada je proglašen za rezervat divljih vrsta, a četvrt veka kasnije ceo je arhipelag proglašen za nacionalni park.
Prvi turisti počeli su da pristižu kasnih šezdesetih godina prošlog veka kada je na ostrvu Santa Kruz otvoren i istraživački centar Čarls Darvin. Od osamdesetih godina, pored kopna, zaštićene su i vode i morski svet Galapagosa. Danas arhipelag godišnje poseti oko 60.000 turista. Putovanje nije jeftino, ni jednostavno, ali je jedno od onih menjaju život. Jer, kontakt s prirodom i divljinom, tako opipljiv i stvaran, postoji samo ovde i nigde više na svetu.

Pravila ponašanja
Nacionalni park Galapagos ima pravila kojih posetioci moraju striktno da se pridržavaju. Van gradova moraju da idu isključivo u pratnji vodiča, životinjama ne sme da se prilazi bliže od dva metra, naravno, nijedna biljna ili životinjska vrsta ne sme da se ponese s ostrva. Zabranjeno je hranjenje životinja, bacanje smeća, paljenje vatre i pušenje, kampovanje, ribolov i još mnogo toga, a sve radi očuvanja jedinstvene flore i faune.

Šta videti
Cero Brujo: Možda jedna od najlepših plaža na Galapagosu (ostrvo San Kristobal) sa sitnim belim peskom i tirkiznoplavom vodom, dom je kolonije morskih lavova i plavonogih bluna, a moguće je videti i velike plave čaplje. Savršeno mesto za ronjenje.
Istraživački centar "Čarls Darvin": U stanici koja se nalazi u nacionalnom parku moguće je videti mladunčad kornjača ili se sresti licem u lice s džinovskim odraslim primercima. Mladunčad se neguje u inkubatorima, a kada napuni četiri-pet godina prebacuje se na druga ostrva u prirodu. Do sada je uspešno odgajeno oko 2.000 kornjača. Tu živi i Usamljeni Džordž, jedini živi primearak podvrste s ostrva Pinta, koji je već zašao u devetu deceniju.
Ostrvo Santa Fe: Maleno ostrvo interesantno je iz dva razloga. Prvi, kaktusi opuncija, koji mogu da izrastu i do deset metara, a drugi, kopnene iguane, koje jedino ovde žive. Ima, naravno, i morskih lavova, morskih iguana, a plaže su fantastične.
Los Gemelos: Ovaj vulkan ima dve identične rupe, ne kratere i najviša je tačka planina na ostrvu Santa Kruz. Sakriven je u bujnoj vegetaciji, koju nastanjuju različite vrste ptica.
Puerto Egas: Jedna od najpopularnijih tački na Galapagosu. Duga obala od crne lave, s prirodnim bazenima i pećinama, dom je brojnih divljih vrsta. Savršeno mesto na kome mogu da se vide kolonija morskih iguana, svetlećih kraba, morskih lavova. Iza obale je vulkan Sugarloaf, a prizor je očaravajući.
Punta Espinoza: Ovo je dom morskih iguana (dane provode sunčajući se na formacijama od crne lave), pingvina, kornjača, morskih lavova i posebne vrste kormorana, koji ne mogu da lete.
Vulkan Wolf: Na najvećem ostrvu Izabeli, nalazi se najviša tačka na Galapagosu - vulkan Wolf (1.707 metara), koji je ujedno i jedan od najaktivnijih vukana na arhipelagu.
Kornjače: Ono što se javi kao prva asocijacija na Galapagos su kornjače. Džinovske galapagoske kornjače, najveći primerci na svetu, žive na sedam ostrva u arhipelagu. Odrasla životinja može da teži više od 300 kilograma, a dugačka je 1,20 metara. Ove kornjače su dugovečne, neke mogu da žive i do 150 godina. Njihov broj je drastično smanjen tokom 17. veka kada su bile stalan plen predatora (i životinjskih i ljudskih). Danas postoji deset vrsta, a na Galapagosu se ulažu veliki napori kako bi kornjače - simbol ostrva - bio očuvan i rastao dalje.
Gradovi: Puerto Ayora (ostrvo Santa Kruz) najveći je grad na Galapagosu, s najviše hotela, restorana i prodavnica. Veze s drugim ostrvima i aerodromom su najbolje.
Glavni grad je Puerto Baquerizo Moreno na ostrvu San Kristobal. Baš tu je se iskrcao Čarls Darvin. Odlične plaže, naročito za ljubitelje ronjenja.
Puerto Villamil je grad na ostrvu Izabela, čiji se stanovnici uglavnom bave poljoprivredom i ribarstvom, ali je turizam poslednjih godina u usponu.

Info
Površina: 7.993 kvadratna kilometra
Glavni grad: Puerto Bakerizo Moreno (ostrvo San Kristobal)
Matična država: Ekvador
Broj ostrva: 19
Broj stanovnika: 19.000
jezik: španski
vremenska zona: - 6