Dijabetes ili hronični poremećaj metabolizma je bolest poznata više od 3.500 godina, a prvi put je opisana u drevnom Egiptu kao oboljenje kod koga se javlja velika potreba za vodom i često i obilno mokrenje. Zabrinjavajući podatak je da u Srbiji od šećerne bolesti pati 400.000 ljudi. Od opasnijeg tipa 1 dijabetesa kod nas boluje više od 2.500 mališana. U svetu bitku sa šećernom bolesti vodi više od 300 miliona stanovnika. Sumorna svetska statistika kaže da će se u naredne četiri godine ova brojka skoro udvostručiti.
Usled delimičnog ili potpunog nedostatka hormona insulina dolazi do trajno povišenog nivoa u krvi. Upravo taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu, a posle dužeg perioda utiče i na rad drugih organa. Svakodnevni stres, povišena masnoća i triglicerida u krvi, nagomilavanje masnog tkiva u predelu stimaka, gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost glavni su faktori rizika za nastanak dijabetesa tipa 2, za koji se često kaže da pogađa stariju populaciju, odnosno da dolazi sa godinama.

Prvi simptomi
- Organizam najčešće šalje signale koji nisu do tada bili uobičajeni. Javlja se pojačana žeđ, a odmah zatim sledi učestalo i obilno mokrenje, gubitak u težini i opšta malaksalost. Međutim, treba imati na umu da je dijabetes podmukla bolest koja ne mora uvek da ispolji jasne simptome - objašnjava profesor doktor Nebojša Lalić, načelnik odeljenja D - Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
Postoje dva tipa dijabetesa. Najteži oblik svakako je dijabetes tipa 1, koji nastaje tako što ćelije pankreasa u veoma maloj količini ili uopšte ne proizvode insulin. U većini slučajeva pogađa decu i omladinu, ali može se javiti kod starijih ljudi. Sa druge strane, najrasprostranjeniji u svetu i našoj zemlji je oblik dijabetesa tip 2. Kod osoba obolelih od dijabetesa tipa 2, pankreas proizvodi insulin, ali ne u dovoljnoj meri. Dešava se da i organizam nije stvorio imunitet na hormon insulina. Uglavnom obolevaju odrasli (preko 40 godina) i gojazni, ali takođe može da se sretne kod svih uzrasta.

Kontrola najbolja preventiva
Doktor Lalić upozorava da posebnu pažnju na šećer u krvi treba da obrate svi oni koji već boluju od nekih kardio-vaskularnih bolesti, ateroskleroze.....
- Odlična preventiva bi bila kada bi stariji od 45 godina bar jednom svake treće godine proverili nivo šećera u krvi. Mi ne možemo da sprečimo da do dijabetesa dođe, ali možemo da ga odložimo. Ova bolest napreduje bez pravila i ako je na vreme ne stavimo pod kontrolu, može doći do ozbiljnih posledica po zdravlje i komplikacije, kao što su koronarne bolesti, moždani udar, prestanak rada bubrega, postaju neminovne - ističe doktor Lalić.
Terapija je kombinovana. Samo dijeta ili dijeta i oralni antidijabetici, lekoviti čajevi kao pomoćno sredstvo, u svim slučajevima uz umerenu fizičku aktivnost. Ukoliko takva terapija ne pokaže povoljne rezultate, primenjuje se insulinska terapija, sa mogućnošću uključivanja i oralnih antidijabetika, pojasnio je dr Lalić.

Ostale vestiArhiva