Da je na aerodromu bio patuljak s irvasom, umesto šalterskog službenika, to bi mi se činilo sasvim prikladno. Probivši se kroz lavirint pustih hodnika u Arlandi (dan pre je bila mećava i većina letova je otkazana) stupila sam zvanično na tlo Švedske. Prvo što sam naučila je: ako ti nešto treba, uzmi broj i strpljivo čekaj u redu!
Pisati o broju stanovnika i geografskoj širini je svakako lako i dostupno u svim vodičima i bedekerima, ali ja sam svoju ekskurziju započela sa pažljivim izučavanjem vremenskih prilika u Švedskoj.
Decembar, sneg, koliko hladno može biti, a da se ipak ne smrzneš kao u Sibiru? Svakodnevni izveštaji prijateljice nisu vredeli, ona predugo živi gore i potpuno se aklimatizovala gubeći kontakt sa stvarnošću kontinentalne klime. Zato sam se pripremila na najgore. Kofer sam jedva zatvorila od preterane količine dugih i debelih čarapa, pa onda još debljih i dužih, za svaki slučaj.
Ali ništa me nije moglo pripremiti na prvo ukazanje Švedske dok se avion probijao kroz testo od oblaka. Kao da je neko isključio sve boje i pustio crno-beli film. More snega, mislim da ga neću više videti u životu, i siluete gorostasnih četinara koji oivičavaju srebrna zaleđena jezera.
Dobrodošli u zemlju Snežne kraljice! Da je na aerodromu bio patuljak s irvasom, umesto šalterskog službenika, to bi mi se činilo sasvim prikladno. Probivši se kroz lavirint pustih hodnika u Arlandi (dan pre je bila mećava i većina letova je otkazana) stupila sam zvanično na tlo Švedske.
Prvo što sam naučila je: ako ti nešto treba, uzmi broj i strpljivo čekaj u redu! Zlatno pravilo. Za sve ćete čekati s papirićem u ruci na kojem je broj. Lica oko vas su uniformisano ljubazna, niko ne ide preko reda i ne gura se u istom.
Začuđujuće kako se čovek oseća društveno izopšten… sve dok mu ne priđe ljubazna teta koja ljubazno nudi čekačima krekere na tacni. Mom zaprepaštenju nije bilo kraja, a onda se na displeju pojavio moj broj.
Važno je znati da vam je engleski sasvim dovoljan za komunikaciju. Većina Šveđana zna engleski iz nužde, jer im se knjige za fakultete ne prevode na švedski, već ih čitaju u originalu. A i italijanski će poslužiti. Valjda je to neka mediteranska radoznalost u tim Italijanima koji preplavljuju severne zemlje u toku zime.
A imaju šta da vide i osete. Ako niste doživeli duboki minus na nekoj od naših planina, nemojte da idete gore. Prve slike na foto aparatu su mi potpuno mutne jer sam od hladnoće izgubila osećaj u prstima. Prsti su mi postali neki daleki preci drvenastih živih obličja iz "Gospodara prstenova". Dugo mi je trebalo da im povratim prvobitnu funkciju.
Za zagrevanje preporučili su mi grog, vrstu kuvanog vina koja važi za nacionalno piće broj jedan. Inače, grog i pivo su jedina pića koja vam neće meriti na centilitre. Pokušaj obuzdavanja alkoholizma. Piće (izuzev piva) ne možete kupiti u dragstoru, već u za to namenjenim prodavnicama.
Pred doček Nove godine se mogla čuti vesela melodija zveckanja flaša. Svuda su promicali ljudi noseći zelene kese iz kojih se čulo "kling" i "klong". Svi ti litri će završiti apsorbirani u metabolizmu još pre deset, a onda će Šveđani i Šveđanke obući svoja lepa tanka odela, debele čizme i nešto pre jedanaest doći u lokal na doček 2006.
Ne znam šta su vama pričali iz biologije, ali ja još iz vrtića ponavljam "..a u jesen ptice selice odlaze na jug u toplije krajeve…". I sa tom idejom nikad nisam imala problema, i ja preferiram toplije krajeve, ali šta se desilo sa 28 vrsta ptica na vodama Stokholma uopšte ne mogu da pojmim. Stokholm leži na 14 ostrva i voda oko njih je negde slatka a negde slana. Sagradili su ustave da regulišu struje i nivo vode u jezerima. Ni Stokholmljani ne umeju da vam kažu šta je jezero, a šta more. Ni vi ne biste pogodili jer se led svuda uhvatio, bilo soli ili ne.
Kad smo plovili brodićem do arhipelaga na sred mora sam videla galeba kako stoji na vodi (skoro religiozno iskustvo), dok nisam shvatila da je tanak sloj leda svuda oko nas. I sad zamislite ne samo galebove (kojih ima od 7 vrsta), već i labudove, divlje patke, čvorke, sokolove, orlove (!), gnjurce, komorane i ko zna šta još kako se okupljaju na jezeru kod Kraljeve palate i strpljivo čekaju ekipu veterinarske službe koja svaki dan donosi desetine kilograma hrane, odlaže na plutajuću hranilicu, prebrojava ptice i kontroliše njihovo zdravstveno stanje.
Ali šta je sa tim zovom prirode u tim ptičijim glavama i da li su se i one navikle na uredan socijalni program koji zahteva disciplinu, ali i daje u izobilju, to je pitanje za zoologe.
Ako je pticama bilo potrebno nekoliko generacija da usvoje promene u ponašanju, vama će trebati nekoliko sati. Prvo, neopisiva potreba za učestalom upotrebom toaleta. I mogu vam reći Šveđani su nacija koja najčešće urinira. A javnih toaleta ima na svakom ćošku, i svi su besprekorno čisti. Ne samo da su čisti već i potpuno opremljeni.
Možete da birate kabine u zavisnosti od potreba, da li ste s malim detetom, bebom, da li imate posebne potrebe i invalidska kolica, ili želite i da se istuširate.
Jednom prilikom sam zatekla beskućnika koji je platio pet kruna da bi ušao, a onda se na miru istuširao nakon, verovatno, duuuuugog vremena higijenske apstinencije.
Druga promena je povećani apetit. Zima iscrpi organizam. A ako ste turista sa mapom u jednoj i fotoaparatom u drugoj ruci, na maksimalno svaka dva sata osetićete čežnju za toplinom. Ponuda restorana je šarolika, meksička, talijanska, kontinentalna, tai, arapska, francuska i još poneka kuhinja koja vam padne na pamet. Sve ćete naći tamo. Verovatno zato što je Švedska, a posebno Stokholm, konglomerat svih rasa i nacija.
Uslužne delatnosti svih vrsta obavljaju doseljenici, ako nisu sa bivših teritorija SFRJ, onda su ili Arapi ili Azijati. Restoran sa najboljom kuhinjom smo otkrili u gej vodiču (mape i karte s turističkim informacijama su vam na dohvat ruke na svim stanicama i u svim hotelima).
Stari grad ili Gamla stan, Stortorget- isti trg na kojem se nalazi i Nobelov muzej, u jednoj od onih slatkih crvenih i žutih kuća (koje izgledaju kao iz crtaća Baltazar) "Chokladkoppen" - restoran s najboljom kuhinjom u rustičnom ambijentu s prodajnom izložbom slika čija lepota raste sa svakim zalogajem pekarskog krompira i preliva od škampi, a vrhunac sreće nastaje kad donesu kolač od sira i bele čokolade. zaboravite na dijete i uživajte, trebaće vam svaka ta kalorija kad izađete na snežne zaleđene ulice gde i kučići nose džempere.
Iako vam kućno vaspitanje zabranjuje da gledate u tuđe prozore, radoznalost će prevagnuti; jer ni na jednom prozoru nema zavesa! U onom polarnom mraku (svane u 8.30 i smrkne se u 15!) svaki prozor osvetljen je sedmokrakim svećnjakom ili nekim ukrasnim lampicama.
Cela ulica blista i žmirka veselo, prosto neodoljivo. Ali kad se zagledate u te trpezarije opremljene Ikea nameštajem, neće videti srećnu porodicu koja večera, zapravo, nećete videti nikoga. Dok idete pustom zavejanom ulicom i gledate u osvetljene puste stanove, osetićete prazninu ravnu ništavilu.
Ako želite da sretnete svoje komšije, morat ćete dugo i strpljivo da vrebate u zasedi. Ili jednostavno sačekajte petak veče i skoknite do prvog bara, tamo ćete zateći ceo komšiluk kako pijan do besvesti igra uz neki tehno ili raspravlja o fudbalu.
I tu ćete otkriti da su pijani Šveđani mnogo bolji domaćini od većine balkanskih naroda i širokih slavenskih duša. Ne pokušavajte ih podsetiti na to kad su trezni, upitno će vas pogledati i ljubazno se izviniti i otići.

Ostale vestiArhiva