Jugoistočno od afričkog kontinenta, na oko 400 km od Mozambika, nalazi se četvrto po veličini ostrvo na svetu - Madagaskar. Okružuje ga Indijski okean, a sa zapadne strane od Afrike deli mozambički kanal. Dužine je 1580 km, širine 570 km, površine 587.040 kvadratnih kilometara, dok je obala dužine 4.828 km. Najviši vrh je Maromokotro, u severnom masivu Tsaratanana (2.876 mnv). Geografske koordinate su 20.00 S/47.00 E.
Madgaskar većinu asocira na “raj na zemlji”. To, međutim, nije baš tako. Madagaskar je označen kao “high risk” regija, zbog mnogih bolesti. Opasnost od malarije je na celom ostrvu, a naročito u priobalju. Svuda je prisutan aids, kao i raznorazne bolesti koje se dobijaju zbog prljavštine, koja je ovde nemerljivih razmera.
S druge strane ako se preduzmu razumne mere predostroznosti, Madagaskar zaista postaje “raj na zemlji” i može se doživeti nešto što nigde drugde na svetu nema. Za sve ljubitelje životinja, biljaka i uopšte prirode, ovo je jedinstvena destinacija koju bukvalno nigde drugde ne mogu naći.
Specifična flora i fauna je nastala zbog specifičnih okolnosti. Pre više od 100 miliona godina, ovaj deo afričkog kontinenta se odvojio usled delovanja tektonskih sila i postao izolovano ostrvo. Jedinstvena klima i izolovanost su uslovili da je biljni i životinjski svet evoluirao u potpuno različitom pravcu od Afrike. Ukupan broj životinjskih vrsta se kreće oko 250.000, a ono sto je značajno je da su 80% endemske i ima ih samo ovde.
Sto se pak ljudske zajednice tiče, na ostrvu je Republika Madagaskar (Malagasy Republic) sa nešto manje od 20 miliona ljudi. Oni su Malayo, poreklom mešavina Indonežana i Afrikanaca. Postoji 18 plemena, (najuticajniji su Merina) kojima je uprkos određenim razlikama zajedničko da poštuju kult mrtvih predaka. 52% pripadaju lokalnim religijama, 41% su hrišćani (katolici i protestanti) i samo 7% su muslimani.
Od 1885. godine ostrvo je bilo pod Francuskom vlašću, što se vidi svuda. Tokom II Svetskog rata okupirala ih je Engleska, a od 1960. su nezavisni. Samim tim francuski jezik je uz malagaski široko rasprotranjen, mada je u poslednje vreme kao zvanični jezik uveden i engleski.
S obzirom na veličinu ostrva, reljef i dejstvo vetrova sa okeana, logično je da postoje potpuno različite klimatske zone. Može se reći da postoji tri zone, iako mnogi tvrde da ih je čak sest. Istočni deo je prašuma, sa tropskom klimom i velikom količinom padavina, središnji deo je planinski, gde je znatno hladnije, i zapadni/jugozapadni deo gde je oblast suvih šuma. Podrazumeva se da vegetacija prati klimatske uslove.
U principu, ako nameravate posetiti ovaj deo Planete, treba izbegavati period od januara do marta kada u mnogim oblastima pada kiša, a mogući su i cikloni. Najhladniji meseci su od maja do oktobra, kada u centralnom regionu (uključujući i glavni grad) može biti hladnjikavo i vetrovito, iako je na zapadu i jugozapadu uvek sunčano i toplo.
Kako je razlog svake posete Madagaskaru flora i fauna, najbolje je početi od toga. Na Madagaskaru ima 71 vrsta lemura. Ovi primati su svrstani u 5 porodica i veoma se razlikuju međusobno, kako po izgledu tako i načinu zivota. Najmanji je Microsebus murinus, Mouse Lemur, a najveći Indri.
Sa stanovista sisara, ako uporedimo Afriku i Madagaskar, Afrika je sigurno bogatija. Nasuprot tome Madagaskar je favorit za herpetofaunu. Ovde živi 346 registrovanih vrsta reptila, a od toga su 90% endemske. Od 60 rodova čak 36 samo ovde žive.
Guštera (Sauria) ima 210 vrsta. Kameleoni, gekoi (Leaf-tailed geckos, Bright Green Day Geckos, Four Spotted Geckos, jedan se često pojavljivao na mojoj terasi :)), iguane… svega toga ima u izobilju.
Preko 50% svetske populacije kameleona živi upravo ovde. Najveći je Parsonov, kod koga mužjak naraste do dužine od 60cm.
Testudines, tj. kornjače su takodje zanimljive. Ima 4 vrste i vrlo su retke. Najčuvenija je Madagascar’s Radiated Tortoise (Geocholone radiata), koja je ugrožena usled gubitka prirodnog staništa i lova. Od morskih kornjača takođe ima četiri vrste od kojih je jedna endemska.
Jedan od razloga dolaska na Ostrvo je svakako bogatstvo pripadnika podreda Serpentes. Sa više od 80 vrsta zmija, ovo područje je jednostavno sjajno (poređenja radi u Srbiji ima 10 vrsta). Nema nijedne koja pripada Viperidama, Elapidama, čak ni Pitonidama. Ovde se nalaze samo Kolubride i Boide.
Takođe, nema nijedne koja je opasna po čoveka. Par Kolubrida tzv. “rear fanged”, imaju “otrovni aparat”, ali im se zubi nalaze pozadi i mogu izazvati bolan ujed i ništa više od toga.
Interesnatno je da čak nema pitona, kojih je dosta u obližnjoj Africi. Ovdasnje Boe su slicčije južnoamerickim zmijama, sto je samo po sebi začuđujuće. Inače, u Indijskom okenu postoje dve vrste koje nisu agresivne, ali su vrlo otrovne: Hook-nosed Sea snake (Enhydrina schistosa) i Yellow Bellied Sea snake (Pelamis platurus). Prva je po mnogim herpetolozima najotrovnija zmija sveta, ali je prava sreća da ne ujeda. Uzgred, video sam je na ostrvu Sainta Maria. :)
Priča se tu svakako ne završava. Nilski krokodil (Crocodylus niloticus) je ranije bio veoma rasprostranjen, ali je sada, usled lova, ugrozena vrsta iako ga ima.
Sa oko 200 vrsta žaba, populacija Amphibia na Madagaskaru je veoma brojna. Najzanimljvije su: Bright Red Frog i Brightly Coloured Malagasy Poison Frog, Mantella. Ptica (Aves) je 209 vrsta od čega je 51% endemic.
Ako je fauna vrlo brojna i raznovrsna onda je flora jos bogatija. U nedogled se mogu nabrajati jedinstvene biljne vrste na “osmom kontinentu” na svetu. Nisam bas strucnjak za botaniku, ali sam primetio odusevljenje biologa, botanicara koji dolaze ovamo.
Imajući u vidu površinu Madagaskara relativno je malo naseljen. Glavni grad, sa oko 2-4 miliona stanovnika (nije poznata tačna cifra) je Antananarivo (Tana) i nalazi se u centralnom, planinskom delu ostrva. Veoma je razuđen, razbacan na 12 brda, i okruzen mnoštvom pirinčanih polja. Skoro da nema visokih građevina i veći deo je vrlo siromašan, čine ga zapravo na razne nacine sklepane kolibe meštana.
Na uskim ulicama prepunim ljudi, prosjaka, odrpane dece, ljudi koji pokušavaju da prodaju sve i svašta je veliki broj malih prodavnica koje su u vidu kioska, gde se može kupiti sve, pa čak i meso koje visi na otvorenom i prepuno je muva. Belci se snabdevaju u megamarketima tipa: Jumbo, Shoprite ili Leader’s price, koji su umnogome skuplji, ali i jedino mesto gde se može nabaviti kvalitetna hrana.
Kad smo već kod hrane, u Antananarivu postoji veći broj dobrih restorana, sa velikim izborom hrane. Cene nisu velike, pa možete dobro rucati za 6-7 evra, ako se uspete sporazumeti sa konobarima. Takođe, nehigijena i spremanje hrane je takvo da su izvesni problemi sa stomakom.
Što se bezbednosti tiče, Madagaskar je uprkos ogromnom siromaštvu (prosečna plata je znatno manja od 100 USD mesečno, a broj nezaposlenih neprocenljiv) relativno bezbedan. Često se kaže da ne možete videti siromašnije ljude i srećnije. Ne znam koliko je to istina, ali zaista na njihovim licima se ne vidi čcaj iako, verujem, često nemaju sta da jedu, a o oblačenju da ne govorim.
Za razliku od većine “crne” Afrike ovde su lokalci vrlo miroljubivi i retki su problemi. Naravno doza opreza je neophodna, a noću se ne treba kretati samostalno.
Za prevoz je najbolje imati sopstvena kola, a ako to nije moguće mogu se koristiti i taksiji koji su jeftini (uz cenkanje) i vrlo stari. Ostaje problem sporazumevanja, osim ako ne znate francuski ili kojim čudom malagaski.
Postoji javni prevoz u vidu kombija, koji belci nikad ne koriste, osim avanturista. Što se hotela tiće, njih u glavnom gradu ima, od jeftinih koji nisu za preporuku do luksuznih (Hilton, Carlton), ali nemojte očekivati da je pet zvezdica afričkih isto što i evropskih.
Dobrih noćnih klubova ima nekoliko (Pandora ili Box, Six ili neki ga, sa razlogom zovu Sex). U njima se sluša uglavnom zapadnjačka muzika i u većini ćete biti žestoko “napadnuti” od strane prostitutki (cena je oko 50.000 Arijarija, sto je 20 €, u zavisnosti od usluge, naravno. Aids je “for free”).
Ovde je vrlo uobičajen tzv. sex turizam pa se trenutno vodi kampanja protiv istog. Osim klasičnih noćnih klubova postoje i vrlo zanimljiva “lokalna mesta” gde se svira domorodačka muzika koja podseća na afričku, puna je brzog ritma uz obilje bubnjeva i raznih udaraljki.
U Tani je veći broj otvorenih trznih centara ili pijaca. Najveća je Zuma u samom centru grada. Tu se uz cenkanje može kupiti bukvalno sve. Ovde je pogotovo bitan oprez oko novčanika, mobilnih telefona i svega iole vrednijeg. Sto se para tiče, lokalna valuta je Arijari. Devize se mogu menjati u bankama, ali postoji i “black market” gde se da dobiti mnogo bolji kurs. Trenutno (2008. god.) na “black marketu” je: 1€=2400Ar. Postoje i ATM-ovi na nekoliko mesta u gradu, pa funkcionisu kartice, ali ne sve (Visa electron radi).
U Antananarivu i okolini je nekoliko interesantnih mesta koje treba posetiti. Tsimbazaza, ZOO vrt i botanička bašta, se nalazi skoro u centru. U Lemur’s parku (ulaz je 5 EUR), se može lepo provesti. Udaljen oko 14 km. od centra, nije mnogo veliki, ali je lepo sređen, a postoji i vodič koji na engleskom objašnjava o vrstama lemura. Farma krokodila je izuzetna. Tu se može kupiti meso i hraniti krokodili, ali postoji i restoran gde se može naručiti meso od krokodila (nije nekog ukusa).
Nad gradom Antananarivom dominira kraljevska palata, kao i kraljičina palata koja je danas muzej. Malo dalje, na oko 20 km. je Kraljevsko brdo - Ambohimanga. To je najznačajniji simbol kulturnog identiteta naroda Madagaskara i 2001. godine UNESCO ga je proglasio Svetskim kulturnim nasleđem.
Zovu ga jos i “plavo brdo” ili “lepo brdo”.
Glavna atrakcija je Rova, palata Kralja Adrianamoinimerina i veoma lep primer arhitekture XVIII veka. Osim arhitekture, par je interesantnih stvari vezanih za Rovu. Unutar nje je veliko “wenge” drvo koje je isečeno i doneto sa obale okeana. Nosili su ga robovi i pri transportu je oko sto ljudi umrlo. Zidovi palate su građeni bez cementa. Kao vezivni materijal korišćena su kokošija jaja. Procenjuje se da je oko 16 miliona jaja utrošeno da bi se napravio spoljni zid.
Ispred palate je stena na kojoj su žrtvovane životinje, uglavnom zebu, vrsta bivola, kako bi se umilostivili Bogovi. I danas se povremeno ovaj ritual obavlja. Postoji i bazen u kome je kralj izvodio ritual “svetog kupanja”, nakon čega je voda davana podanicima, kao sveta. Iza palate je lep vrt odakle puca odličan pogled na Antananarivo, kao i okolnu visoravan.
Ako se krene na zapad, nakon 120 km. je prelepo jezero Itasy, blizu mesta Analavory kao i vodopad Cuti Tily Ampefy.
Pored Tane još je nekoliko gradova čudnih i teško upamtljivih naziva: Antsirabe, Antanifotsy, Toamasina, Antsiranana…
Treba imati na umu da je putovanje po Madagaskaru vrlo naporno. Postoji samo manji broj asfaltiranih puteva sa oznakom RN (Road Nationale). Oni su kvalitetni, ali uski i ponekad veoma opterećeni. Puni su krivina pa je vožnja spora.
Najbliži put do okeana od Tane je na istok, RN2 (Road Nationale 2). Potrebno je oko 8 sati vožnje da bi se stiglo. Medjutim, na samom putu je interesantno posmatrati promenu vegetacije kako se približava okeanu. Od niskog rastinja ubrzo se krajolik pretvara u gustu prašumu. Uz put je i ogromno Mantasoa jezero opasano zimzelenom sumom. Skreće se sa glavnog puta i makadamom (ponekad ni njega nema), stiže do jezera nakon 20-tak km. Tokom kišne sezone tesko se moze proci. Uprkos tome postoji solidan hotel na obali jezera.
Na oko 75 km. takodje putem RN2 je Mandraka, prirodni rezervat, koji se pod obavezno mora posetiti i gde se mogu videti gotovo svi glavni predstavnici reptila i vodozemaca ovog kraja. Tu sam video jos par zadivljujućih stvari. Leaf-tailed Gecko, Stick Insekt, i Bifidus leptir.
Oko 150 km. od Tane su dva Nacionalna parka - Perinet i Mantadia. Prvi zahvata 810 hektara, nadmorske visine 900-1250 m, sa godisnjom kolicinom padavina 1700 mm. 210 dana godisnje pada kisa, pa je logicno da je tu gusta prasuma.
Ovde obitavaju Indri, najveći lemuri i vrlo lako se mogu videti. Visine su oko metar, imaju jake noge koje im omogućavaju da skoče i do 10 m. sa drveta na drvo. Oni su monogamni i žive u malim porodičnim grupama do 6 jedinki (mužjak, ženka i nekoliko mladih). Za posetu je najbolje doći od sredine septembra do aprila. Mantadia je slična Perinetu, ali je na većoj nadmorskoj visini i obuvata znatno veću površinu.
Osim ovoga, najznačajnije tačke ekoturizma su: planinski park Ranomafana, Isalo na jugozapadu, nadaleko čuveni Tsingy reservat, gde je avenija baobaba, kao i sa stanovšta speleologije zanimljive pećine i jame.
Najluksuznije turističko mesto je na severozapadu Nosy Be (Veliko ostrvo), u kome letuje dosta Evropljana, uglavnom Francuza i Italijana. Na jugozapadu je mesto Tulear gde možete naći ostatke “Elephant bird”, Aepyornis, kao i njenih jaja (zabranjeno je iznositi ih sa ostrva). Ptica je iz praistorije i utvrđeno je da je izumrla pre oko 200 godina, sto je takoreći nedavno. I danas Malagasi prenose sa kolena na koleno priču o čuvenoj ptici. Bila je teška do 450 kg. i visoka 3 m. Srećom hranila se biljnom hranom i uprkos izgledu bila je potpuno bezopasna.
Na Madagaskaru nema opasnih životinja. Otrovnica nema (ne računajući E. schistosa-u, koja je u moru), mesoždera takođe. Postoje škorpije, ali su toliko retke da je ekspediciji koja je tragala za njima trebalo dva meseca da pronađe jednu. Vrlo je čudno da se krećete džunglom, a ne morate brinuti za sopstvenu bezbednost, za razliku od Afrike, gde prvo pogledate gde stajete.
Najopasniji je sigurno komarac. Treba skrenuti pažnju da je malarija, iako često podcenjena, vrlo opasna bolest koja širom sveta odnosi na milione ljudskih života svake godine. Svaka opreznost je neophodna. Ceo Madagaskar je označen kao malarično područije, s tim da u priobalju je ona daleko zastupljenija.
Glavni grad se nalazi na većoj nadmorskoj visini, pa je i broj malaričnih komaraca daleko manji. Kako za malariju ne postoji vakcina postavlja se pitanje koje su to mere opreza potrebne da bi se zaštitili od iste. Mogu se uzimati prevetnivni lekovi (Larium, Malaron) koji su vrlo jaki i nepovoljno deluju na organizam. Osim toga i ne štite u potpunosti.
Ako planirate duži boravak onda korišćenje lekova ne dolazi u obzir. Ostaje samo mehanička zaštita. Dakle, sprejevi, stikovi, autan, mreže na krevetima i slične stvari. Rizik svakako pastoji i mora se prihvatiti. Ostale bolesti su uglavnom posledica nehigijene i može se zaštititi uz potrebne mere. Preporučljivo je, iako ne i obavezno, pre puta primiti određene vakcine, kao što su protiv Hepatitisa C, Tetanusa i slično.
Ako ste ljubitelj herpetofaune, ptica, lemura i uopšte prirodnih čuda ovo ostrvo je prava Meka za vas i uprkos opasnosti od bolesti treba ga doživeti. Ako pak niste, više ste za luksuznije varijante i ne želite da se smarate sa afričkim poimanjem vremena, organizacije i života, onda ga možete slobodno zaobići i otići na obliznji Mauricijus, recimo…

Ostale vestiArhiva