Da li za sebe možete da kažete da ste isuviše brižni? Možda podsvesno verujete da ako „dovoljno brinete” imate sve izglede da izbegnete potencijalnu nevolju, neprijatnost ili loš ishod nečega do čega vam je veoma stalo. A, u stvari, problemi zbog kojih noćima ne spavate utiču na vaš organizam veoma loše. Prevelika zabrinutost vodi ka anksioznosti ali i izaziva neke fizičke promene. Brojni hronično zabrinuti ljudi govore o strahu od „zle kobi” ili potpune propasti, što dodatno utiče na njihov ogroman strah. Ultraosetljivi na okolinu i kritiku drugih, ovi ljudi u svemu vide potencijalnu pretnju.
Hronično osećanje zabrinutosti utiče na svakodnevni život u toj meri da menja način ishrane, uobičajeni životni stil, partnerske odnose, spavanje, ponekad ugrožava i posao. Obuzeti strahom, stiču brojne opasne navike – hrane se mnogo i nezdravo, počinju da puše ili da piju.
Uznemirenost je normalna reakcija na stres. Prevelika uznemirenost, međutim, može da bude rezultat poremećaja kao što su panični poremećaji, socijalna anksioznost, ili neka druga psihička bolest. U Americi blizu 40 miliona odraslih pati od nekog vida anksioznosti koji se tretira kao bolest. U najrazličitijim vidovima i oblicima i nema veze sa godinama, polom ili rasom. Svi su ugroženi.
Ipak, prekomerno zabrinuti, ili previše brižni ljudi razlikuju se od ostalih po tome što svakodnevne stresne situacije kod njih predstavljaju okidač za ogromnu brigu i izazivaju parališući strah. Tada se može govoriti o ozbiljnom zdravstvenom poremećaju, jer ovakvo reagovanje na svakodnevnu realnost onemogućava koncentraciju i zdravo, objektivno rasuđivanje.

Ostale vestiArhiva