Riba je višestruko korisna za organizam, jer ne samo što sadrži višestruko nezasićene masnoće, dragocene saveznike za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, borbu protiv stresa i poboljšanje koncentracije, nego predstavlja i bogat izvor mineralnih soli. Morska riba je bogata jodom, kalijumom, natrijumom i bakrom, dok slatkovodna sadrži nešto manje natrijuma i joda. Sve vrste ribe sadrže vitamine B1, B2, B6 i B12, dragocene za pravilan rad nervnog sistema. Riba je bogata i kalcijumom, ali on je uglavnom koncentrisan u krljušti. Zato je korisno s vremena na vreme uvrstiti na jelovnik sitnu ribu.
Postotak masnoća varira od vrste do vrste, a na osnovu toga se razlikuju nemasna riba, s manje od dva odsto lipida (poput bakalara, oslića, glušca, lista i raže), malo masna, sa dva do pet odsto (inćun, zubatac, srdele, pastrmka, kirnja), polumasna koja ima od 5 do 10 odsto lipida (cipal, trilja, tuna, sabljarka) i masna s više od 10 odsto (losos, skuša, jegulja). Ne, jer su bogatije masnim kiselinama omega 3, koje imaju veliki uticaj na telesne funkcije. Nedavno američko istraživanje pokazalo je da redovno konzumiranje ribe može da čak za polovinu smanji rizik od infarkta. Osim toga, čini se da postoji veza između konzumiranja ribe bogate omega 3 masnim kiselinama i depresije: neka istraživanja, objavljena u priznatom zdravstvenom časopisu „Lancet“, pokazala su da masne materije prisutne u ribi pomažu mozgu da bolje koristi serotonin, hormon koji pozitivno utiče na raspoloženje. Plava riba je veoma dobar izbor, i to iz više razloga. Pre svega, inćuni, skuše, srdele i sardine predstavljaju odličan izvor belančevina i masnih kiselina omega 3, pa su u manjoj meri izložene riziku od zagađenja metalima prisutnim u morskoj vodi.

Ostale vestiArhiva