Ako, međutim, znate da je normalno da se budite više puta u toku noći, ali i da kratkotrajan san može biti dubok i odmarajući, prestaćete da se brinete ako vas uhvati noćni nemir. Ovo nije nimalo čudno, jer je to trenutak kada prvi put tokom dana stvarno možete da se smirite. Sve što vas je u poslednjih nekoliko sati radovalo, ljutilo ili opterećivalo, javlja se u vašoj svesti. Fizička posledica ove vrste napetosti je sužavanje krvnih sudova i hlađenje šaka i stopala, a dokazano je da nam niska telesna temperatura otežava da zaspimo. Da biste prebacili telo u modus mirovanja, pribegnite jednostavnom triku: zagrejte stopala, bilo toplom kupkom, bilo vežbama opuštanja koje podstiču cirkulaciju. Kad zadremate ispred televizora, uglavnom upadate u fazu dubokog sna, kojim prevazilazite umor koji se u vama nagomilavao tokom celog dana. Kada ustanete, odete u kupatilo i operete zube, potpuno se razbudite.
Idite da legnete čim oči počnu da vam se sklapaju. Soba u kojoj gledate televizor treba da bude dovoljno osvetljena da bi organizam bio programiran za budno stanje. Čovek, nažalost, ne može da nakupi rezerve sna. Kvalitet sna ne zavisi od ukupnog vremena provedenog u krevetu, već od pospanosti, tj. nagomilanog umora. Ukoliko vaša pospanost na skali od 0 do 10 iznosi 10, u prva tri sata spavanja ona se smanjuje za polovinu da bi na kraju dospela do nule - u idealnom slučaju probudićete se odmorni. To, međutim, znači da ćete najveći deo nedostatka sna nadoknaditi već posle nekoliko sati. Nakon toga značajno raste verovatnoća da ćete se probuditi usred noći.
Spavajte kraće tako da nagomilani umor možete da kompenzujete tokom čitave noći. To, za početak, znači svega pet-šest sati spavanja. Sav umor će se koncentrisati na ovo relativno kratko vreme. Posle tri noći tokom kojih ste spavali pet-šest sati, produžite vreme spavanja za 15 minuta. Nastavite tako sve dok ne pronađete svoju dužinu spavanja. Već posle nedelju dana ćete se ređe buditi, a posle mesec dana potpuno regulisati spavanje. Niko ne spava sedam-osam sati a da se u međuvremenu nijednom ne probudi. Iako toga nismo svesni, kada tonemo iz jedne u drugu fazu nakratko se budimo. Upravo tu vreba opasnost: ukoliko period budnosti između dve faze sna potraje predugo i ako vam baš u tom trenutku prođu neprijatne misli kroz glavu, nema izgleda da ćete nastaviti da spavate. Tada upadate u začarani krug. Ukoliko se ovo ponovi nekoliko noći zaredom, organizam se navikava na to da se budi uvek u isto vreme, što se završava prevrtanjem u krevetu iz noći u noć. Šta učiniti? Paljenje svetla i čitanje ili gledanje televizije se ne preporučuje, jer se time organizam u potpunosti navikava na budnost tokom noći. Zato ostanite da ležite u mraku i pokušajte da se opustite. Ako nemir, uprkos tome, nastavi da raste, ustanite i pročitajte nešto u dnevnoj sobi ili bilo kojoj drugoj prostoriji. Veoma je važno da promenite mesto, jer boravak u krevetu u budnom stanju stvara pogrešne modele ponašanja. Vratite se u spavaću sobu tek kad stvarno osetite umor.

Ostale vestiArhiva